Zajam za privredni preporod Srbije na izložbi "Wealth of Nations"
Zajam za privredni preporod - Priča o monetarnom haosu na području bivše Jugoslavije ne bi bila kompletna bez pominjanja čuvenog "Zajma za privredni preporod Srbije". Tokom juna 1989. godine, vlasti u Srbiji pokušale su da iskoriste opšti nacionalni "zanos" radi raspisivanja zajma u svrhu oporavka domaće privrede. Skriveni cilj bio je da se dinarska i devizna moć stanovništva, a tako i "privremenih radnika u inostranstvu" prelije u državnu kasu. Taj novac bio bi dalje investiran u projekte za oporavak privrede. Zajam je planiran na iznos od 1.000.000.000 USD i 2 hiljade milijardi tadašnjih dinara (225 miliona DEM po tadašnjem kursu). O neuspehu celog projekta govori informacija da je do poslednjeg dana prikupljeno svega 86.188.434 USD (8,6% predviđenog iznosa) i 290.900.213 tadašnjih dinara. Dinarski deo zajma bio je gotovo u potpunosti realizovan (98,6%) ali ga je narastajuća inflacija ubrzano obezvređivala.
Međutim, ono po čemu će ceo projekat ostati upamćen jeste medijska kampanja sa kojom je on sprovođen u delo. Dobrovoljni karakter pri opredeljivanju za ulaganje u fond ubrzo je prerastao u novu građansku dužnost, pošto je na državnoj televiziji svakodnevno vršena prozivka kompanija čiji zaposleni nisu uplatili dovoljno sredstava u fond. Neuspeh zajma za privredni preporod ostao je upamćen kao ključni trenutak zbog kojeg su vlasti u Srbiji u narednom periodu odustale od klasičniih mehanizama prikupljanja deviznih sredstava stanovništva.
Zajam za privredni preporod - Priča o monetarnom haosu na području bivše Jugoslavije ne bi bila kompletna bez pominjanja čuvenog "Zajma za privredni preporod Srbije". Tokom juna 1989. godine, vlasti u Srbiji pokušale su da iskoriste opšti nacionalni "zanos" radi raspisivanja zajma u svrhu oporavka domaće privrede. Skriveni cilj bio je da se dinarska i devizna moć stanovništva, a tako i "privremenih radnika u inostranstvu" prelije u državnu kasu. Taj novac bio bi dalje investiran u projekte za oporavak privrede. Zajam je planiran na iznos od 1.000.000.000 USD i 2 hiljade milijardi tadašnjih dinara (225 miliona DEM po tadašnjem kursu). O neuspehu celog projekta govori informacija da je do poslednjeg dana prikupljeno svega 86.188.434 USD (8,6% predviđenog iznosa) i 290.900.213 tadašnjih dinara. Dinarski deo zajma bio je gotovo u potpunosti realizovan (98,6%) ali ga je narastajuća inflacija ubrzano obezvređivala.
Međutim, ono po čemu će ceo projekat ostati upamćen jeste medijska kampanja sa kojom je on sprovođen u delo. Dobrovoljni karakter pri opredeljivanju za ulaganje u fond ubrzo je prerastao u novu građansku dužnost, pošto je na državnoj televiziji svakodnevno vršena prozivka kompanija čiji zaposleni nisu uplatili dovoljno sredstava u fond. Neuspeh zajma za privredni preporod ostao je upamćen kao ključni trenutak zbog kojeg su vlasti u Srbiji u narednom periodu odustale od klasičniih mehanizama prikupljanja deviznih sredstava stanovništva. 
