Mislim da nikad ne planiramo, najlepša iznenađenja za nas i publiku nastaju spontano. Jedno od pravila koje smo davno usvojili je da ne silimo stvari već da pustimo da se dogode spontano.
U vašoj bogatoj karijeri imali ste priliku da komponujete muziku za pozorište. Kakvo je to iskustvo bilo za vas i da li vam se do sada ukazala prilika da se oprobate i u komponovanju filmske muzike?
Da, u nekoliko navrata smo radili muziku za pozorište. Posebno bih izdvojio iskustvo rada na predstavi Rat/Sećanja u Režiji Đorđa Marjanovića i indonežanskog reditelja koji se zove Putu Viđaja. U pitanju je pozorište senki, glumci prave senke iza ogromnog platna i kretanjem u skladu sa svetlosnim efektima i uz pomoć rekvizita pripovedaju priču. Zanimljivo je što smo uživo izvodili muziku na predstavi, mi smo sedeli na balkonu i pratili dinamiku radnje. To nam je ostalo u lepom sećanju. Što se tiče filmske muzike, imali smo neka iskustva još na početku karijere. Radili smo muziku za film "Mačo Trip" Ivana Stefanovića. Jednom prilikom pre 15-ak godina smo uradili celokupnu muziku za neki film koji na kraju nikad nije snimljen. Neke ideje sa tih sešnova su završile na albumu "Život počinje u 30-oj". Ja sam radio muziku za dva dugometražna dokumentarna filma, "Kako postati heroj" i "Run for Life", oba u režiji Mladena Matičevića. Smatram da su sva iskustva koja nas izmeštaju iz neke zone komfora jako korisna, imamo priliku da testiramo funkcionalnost vlastitih muzičkih ideja u drugačijoj formi. Super je osećaj kad se uspešno uklopi zvuk sa slikom.
Pošto ste ranije nastupali na filmskim festivalima, da li je ta publika drugačija? Da li imate neka posebna očekivanja od publike na ovogodišnjem Cinema City festivalu?
Mislim da je to manje-više ista publika koja dolazi i na naše koncerte i muzičke festivale na kojima nastupamo. To su ljudi koji konzumiraju savremenu umetnost, bilo da je u pitanju film, muzika ili nešto treće. Pre nekoliko godina smo svirali na Cinema City festivalu, u jednom od onih rovova na tvrđavi, bilo je prepuno ljudi, atmosfera je bila fantastična. Nadamo se dobroj poseti i raspoloženju, kao i svaki put kad sviramo u Novom Sadu.
Kako vam se dopada promena lokacija Cinema City festivala u novu kreativnu četvrt - Kinesku četvrt i Limanski park? Kakav utisak je na vas ostavio nastup u ovogodišnjem indoor bioskopu Cinema City festivala, klubu “Quarter”?
Mislim da je to odlična ideja, izvesti festivalska dešavanja na ulice grada. Novi Sad ima puno zanimljivih i specifičnih lokacija koje treba istaknuti kvalitetnom kulturnom ponudom. Nastupali smo više puta u "Quarteru", to je pravi klub za svirke, nešto što je godinama nedostajalo Novom Sadu.
Sviraćete na Planet Rock Musig Stage-u, na kom se pre koncerata održavaju projekcije muzičkih filmova... S obzirom na vašu veliku popularnost širom regiona i Evrope, da li ste razmišljali da u budućnosti snimite film o svom radu i putu do uspeha, ili biste voleli da vam to neko ponudi i da se film o bendu Darkwood Dub nađe na filmskom platnu Cinema City festivala?
Bilo je već nekih ponuda i predloga ali se ništa konkretno nije dogodilo po tom pitanju. Pretpostavljam da postoji mogućnost da u budućnosti neko poželi da snimi film o nama, ali mislim da nismo mi ti koji bi se bavili time,svakako. Otvoreni smo za sve predloge, ako se pojavi neko sa tom idejom rado ćemo je razmotriti.
Na pravom mestu u pravo vreme, slogan je ovogodišnjeg festivala. Darkwood Dub je uvek na pravom mestu, ali za šta je sada pravo vreme?
Tajming je jedna od stvari koje su neobično važne za muziku, čini razliku između toga da li muzika ima gruv ili je trapava, stabilna ili van ritma. Pravo vreme je krucijalno.
