Razgovarali smo sa Aleksom Gajićem, autorom filma „Technotise – Edit i ja“ koji je prema mišljenju publike najbolji film prošlogodišnjeg festivala Cinema City. Film je tokom premijerne i repriznih projekcija naprekidno plenio svojom originalnošću, pričom, humorom i stilom animacije, i bio jedan od onih koji su se, među publikom festivala, od srca preporučivali pod etiketom „must see“! Ime Alekse Gajića posetioci festivala od tada vezuju za kvalitet, a ove godine na festivalu Cinema City Gajić se pojavljuje se u ulozi selektora programa Animatrixm, što mnogo obećava...Vaš film „Technotise – Edit i ja“ prošle godine na festivalu Cinema City u potpunosti je osvojio publiku festivala. Film je poneo priznanje za poseban doprinos razvoju srpske kinematografije, kao i specijalno priznanje publike za najbolji film. Šta za Vas predstavljaju ova priznanja i da li su imala uticaja na dalji razvoj Vaše karijere?
Pre nego odgovorim na ovo pitanje, naglasio bih da za mene rezultat nekog filma može da se posmatra iz dve vizure: umetničke i finansijske. Najbolje je kad se uspeh desi u obe varijante, ali taj slučaj nije obavezan. Nažalost meni se desilo da sam po mom i po mišljenju publike i kritike napravio dobar film, ali nisam napravio uspeh u novčanom smislu. Tako da je priznanje u Novom Sadu definitivno najlepša stvar koja mi se desila vezano za film. I tako će biti sve dok ga ne prodam Japancima za dva miliona nečega : )
Ceo taj predpremijerni period, i u Novom Sadu i u Beogradu, bili su jako traumatični za mene. Teško je ne misliti na to: šta će film uraditi. Svako očekivanje vodi u strah da li će sve biti OK - a mozak je kao malo dete, uvek hoće tamo gde vi ne date. I tako sam se patio mesecima da ništa ne očekujem.
Film „Technotise – Edit i ja“ svojom inovativnošću bitno je obogatio domaću kinematografiju. Kakvi su Vaši dalji planovi? Da li će nove ambicije prevazići veliki uspeh filma „Technotise“?
Ja se iskreno nadam da će nove ambicije prevazići finansijski uspeh filma. Zapravo ne znam šta bi trebalo da uradim pa da prodjem gore : ( A sa umetničkog aspekta, nažalost situacija je povezana: nema zarade – nema nastavka. Tako da sam se ja trenutno vratio mojoj prvoj ljubavi, a to je strip. Ponovo radim za jednog Francuskog izdavača , jedan lep strip , i pomalo ilustracije za razne namene.
Ove godine na festivalu pojavićete se u važnoj ulozi selektora programa Animatrix. Selekcija Animatrix prikazala je neke od najoriginalnijih animiranih filmova u protekle dve godine, i jedna je od najomiljenijih selekcija publike festivala Cinema City.
Kako vidite svoj ovogodišnji „zadatak“?
Moram priznati da nisam ništa znao o selekciji filmova na festivalima osim što sam jednom bio u žiriju. Poziv Miloša Ignjatovića, veoma me je obradovao. Uvek je bilo nekih filmova za koje sam ljudima želeo da javim, kako su dobri, ali niko nije mario. Evo sad mi se ukazala prilika da predstavim publici četiri od mnogo meni omiljenih japanskih animiranih filmova.
Koliko je stvaranje jednog filmskog programa složen projekat, i koja je to osnovna ideja vodilja u kreiranju ovogodišnje koncepcije Animatrix programa?
U mom slučaju, posao je bio krajnje lak. Jednostavno su mi rekli da napišem nekoliko meni dragih japanskih crtaća. I ja sam istog trenutka krenuo da pišem, i onda sam shvatio da to i nije baš tako lako. Trebalo je smisliti tih nekoliko filmova koji će na najbolji način predstaviti ukus Alekse Gajića. Bilo je toliko filmova koje bih ja prikazao, a tako malo mesta. Onda sam se jako zamislio, a onda još jače i napisao svoj program. Ideja vodilja bila je da se prikaže nešto što nije tako lako naći a zaslužuje da bude vidjeno .
Da li biste naveli, iz perspektive selektora, koji kriterijumi moraju biti ispoštovani da bi filmski program selekcije dobio status popularnosti, da bi ga publika zavolela i posećivala projekcije? A kao reditelj, šta smatrate da je ključno da jedan film sadrži da bi se publici „podvukao pod kožu“?
Pa definitivno mislim da je to komercijalnost i atraktivnost filma. Pod komercijalnim, podrazumevam gledljiv i komunikativan film, a pod atraktivnim, lep i u vizuelnom i u scenarističkom smislu.
A što se tiče pitanja kako da se film „podvuče pod kožu“, pa mislim da je to, osim faktora iz prethodnog odgovora, i stvar filmske magije. Ne znam kako bi bolje nazvao, one sitne neprimetne detalje koji čine neki film drugačijim od drugih.
I za kraj, koje su, prema Vašem mišljenju, glavne karakteristike Festivala filma i medija Cinema City?
Pa definitivno se vidi, da ga rade isti ljudi kao i EXIT festival: moderan je, urban, svež, entuzijastičan, artističan, progresivan, a i lepo se jede, i spava se u lepom hotelu : )
