19/05/2008 18:02

Retrospektiva domaćeg autora Živojin Pavlović

Nekoliko antologijskih ostvarenja jugoslovenske i srpske filmske umetnosti reditelja Živojina Pavlovića biće prikazano na festivalu Cinema City, u okviru ciklusa Retrospektiva domaćeg autora u bioskopu "Arena". Pavlović je sa još nekoliko kultnih reditelja obeležio "crni talas" sedme umetnosti na ovim prostorima šezdesetih i sedamdesetih godina, a među brojnim "bunkerisanim" filmovima našli su se i njegovi "Povratak" i "Zaseda". Nije, međutim, ni odlazak komunizma sa istorijske pozornice promenio mnogo toga u životu ovog svestranog umetnika, jer su devedesetih nastavili da ga proganjaju i - nacionalisti.

"Čitav sam život koračao uz tok i svaki korak činio čupajući s ogromnim naporom noge iz ilovače", demistifikovao je Pavlović svoja životna opredeljenja, iz njih proistekle sukobe sa sredinom i buntovni karakter kritičara nelogičnosti i nesklada u razvoju društva kome je pripadao.

U momentu kada su stupili na scenu, pripadnici tada mlade generacije filmskih stvaralaca su se kvalitetom i snagom svoje naracije sasvim ravnopravno poneli sa daleko izvikanijim svetskim majstorima celuloidne trake. Pavlović se među njima izdvajao samim stvaralačkim temperamentom, kao i tematikom svojih filmova, uglavnom socijalnih drama o marginalcima, likovima nesposobnim da se prilagode društvenim prilikama i okolnostima u kojima žive. Izrazito kritički stav nabujale mlade inetligencije, međutim, nije pogodovao zastarelom i učmalom socijalističkom načinu razmišljanja takozvanih "državnih reditelja" koji su filmom pravili spomenik Titu i Partiji, pa je na njihovu inicijativu krenuo "lov na veštice", tj. oštra cenzura slobodoumne umetnosti. Pavlovićeva "Zaseda" stavljena je u "bunker" kao najdrastičniji primer "crnog talasa". Sa druge strane i dostojno svih kontroverzi ondašnjeg sistema, ovaj autor je za svoje filmove dobio i brojne prestižne nagrade, poput više "Zlatnih arena" na Festivalu u Puli (za "Buđenje pacova" 1967, "Kada budem mrtav i beo" 1968, "Crveno klasje" 1971...). U karijeri se okitio i "Zlatnim lavom" u Veneciji, "Srebrnim medvedom" na Berlinalu i "Zlatnom maslinom" u Bastiji.

Rođen je 1933. u Šapcu. Školovao se za karijeru likovnog umetnika na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, ali je već sa 19 godina počeo da piše filmske kritike za razne dnevne novine i magazine. Sa 25 godina snimio je amaterski film "Ljuba Popović", da bi već tri godine kasnije dobio i prvu pravu šansu u omnibusu "Kapi, vode, ratnici" i odmah osvojio specijalnu nagradu žirija tada neprikosnovene smotre u Puli. Snimio je ukupno petnaest filmova, ali je i kao plodan spisatelj objavio čak 32 knjige, uglavnom romane ili zbirke pripovedaka, novela ili dnevničkih zabeleški. Bio je i redovan profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Otac je glumice Milene Pavlović, male Marine iz hita "Mi nismo anđeli". Umro je 1998. u Beogradu, pre kraja snimanja svog poslednjeg filma "Država mrtvih", koga je kasnije dovršio njegov bivši student Dinko Tucaković.