O tome šta ga je insprisalo da stvori „Ulaz u prazninu“ poznati reditelj kaže: „Iako nikada nisam delio neko religiozno shvatanje, počele su da me zanimaju knjige o reikarnaciji, posebno Life after Death Rajmonda Mudija i imao sam neke ideje o tome šta bi mi se moglo dogoditi kada umrem. Ovaj strah od smrti pritiska više kako postajete stariji, ali moja početna ideja o pravljenju filma koji se bavi ovom temom, tj. šta se događa posle smrti glavnog karaktera, potiče iz tog vremena. Kasnije, kada sam imao oko 23 godine, gledao sam Lady in the Lake (Robert Montgomery, 1947). Film je snimljen ceo iz ugla glavnog karaktera pod dejstvom opijata. Skoro da sam ušao u ekran i Marlovu glavu gledajući ga, čak i pored toga što je film bio crno-beli i titlovan. Mislio sam da je tehnika snimanja kroz oči karakatera najlepša kinematografska majstorija i da onda kada budem pravio film o drugom svetu, snimaću ga kroz subjektivnu viziju karaktera. Godinama kasnije, uvodna scena filma Ketrin Bigelou Strange Days potvrdila mi je je efektivnost ovog filmskog sredstva. Tako, ovo je ideja koju sam imao dugo. Pisao sam je u proteklih 15 godina i ne mogu tačno reći koliko sam verzija imao. Prva je bila narativnija i linearnija, dok su kasnije verzije bile apstraktnije i euforičnije.„