Ovaj program nudi izbor sjajnih dokumentarnih filmova, kreativnih interpretacija stvarnosti, potresnih svedočanstava o kršenju ljudskih prava, na šta i Cinema City Festival želi da skrene pažnju. Sam naziv programa proistekao je iz želje da se, uz upotrebu simplifikovanog internet jezika, ukaže na činjenicu koliko se danas, u veku ubrzanog tehnološkog razvoja i protoka informacija u delićima sekunde, i sam pojam „demokratija“ simplifikovao, udaljio od svoje suštine i osnovnog značenja, postao predmet političke uvozno-izvozne „trgovine“, povod za ratove, kršenje osnovnih ljudskih prava, izgovor i igračka u rukama moćnika.
Dvadeset i prvi vek nudi slike surovosti, ljudske nemilosrdnosti, grabežljivosti, nepravdi, iskrivljenog sistema vrednosti, zagađenosti životne sredine, čovekove borbe za pravdu i istinu. Filmovi koji o tome govore ujedno podsećaju i na ljudsku dobrotu i nose sa sobom i poruke nade. Opiru se žanrovskim klasifikacijama. Ne samo zbog različitih estetskih pristupa, metodoloških okvira ili ideoloških pravaca njihovih autora, već pre svega zato što u dokumentarnim filmovima slike (images) nose sopstvenu istinu, nezavisnu od uslova i namera u trenucima dok su snimane.
Ovogodišnje izdanje programa Democracy/ Export-Import u fokus stavlja realnost Afrike. I otuda filmovi: „Blooming Business” („Cvećarski posao”) Tona van Zantvorta (Ton van Zantvoort) –poetski dokumentarac o kenijskim zatočenicima enormno porasle globalne cvećarske industrije, „Flowers of Rwanda” („Cveće Ruande”) Davida Munjoza (David Muñoz) – koji snažno i direktno otvara mnoga pitanja o mogućnostima suživota žrtava i počinilaca surovih ubistava tokom genocida u Ruandi pre 14 godina i „Rich Brother” („Bogati brat”) Inse Onken (Insa Onken) – kao višeslojan, uzbudljivi portret kamerunskog imigranta u Evropi, čija je jedina šansa za opstanak, ostvarenje minimalnih prava i asimilaciju, nada da će postati bokser i osvojiti titulu.
Ovim filmovima, ravnopravno se pridružuje i vrhunski realizovan dokumentarac „Burma VJ – Reporting from a Closed Country” („Burma –izveštavanje iz zatvorene zemlje”) Andersa Ustergarda (Anders Østergaard), kao eksplicitan dokument o kršenju ljudskih prava u miljeu diktatorskog režima.
Sva četiri filma zajedno u epicentar programa Democracy/ Export- Import stavljaju ljudsko iskustvo, a ono je zasnovano na borbi za preživljavanje u svetu koji bi trebalo da bude fer i ravnopravan – a nije, u svetu u kojem bi se svi osećali slobodnim – a nismo.
Dubravka Lakić
