„Veoma je dobro što se na jednom mestu nalazi više ugostitelja različitog tipa, od koncertnih prostora, klubova, restorana brze hrane, do kafića. Nije li sjajno na početku sa jedne strane imati restoran brze hrane, a na kraju restoran domaće, tradicionalne srpske kuhinje“.
Za svoje komšije u Kineskoj četvrti on priča da funkcionišu kao prava porodična zadruga. Kada nekome nešto neočekivano nedostaje, pozajmljuju jedni od drugih, upućuju posetioce jedni na druge.
„U Davnim vremenima gosti su uzrasta od trideset do šezdeset godina. Mislim da je izuzetno bitno mladim ljudima približiti tradicionalnu kulturu, a kroz nju i vaspitanje. Mladi su dobro došli kod nas“.
Želja Milutina i njegovih kumova je bila da se energija mladosti i davnih vremena spoje i stvore nešto novo, još energičnije i vanvremensko. Cinema city je dobra prilika da se ta želja manifestuje kroz različite energije. U ovom restoranu čućete različite jezike, jer predstavlja jedno od omiljenih odredišta za pauzu za ručak svetskih putnika. Onih koji vole da se vode maksimom - u koju zemlju svratiš tu kuhinju jedi. Krunu restoranske kuhinje „Davnih vremena“ nosi jedno od neizostavnih jela srpske tradicije, a to je domaći hleb, koji se ovde peče ispod sača.
„U našoj kuhinji proizvode se specijaliteti kompletne srpske tradicionalne kuhinje, gulaš, pasulj, škembići, za koje sa ponosom ističemo da smo jedni od retkih ugostiteljskih objekata koje pripremamo na poseban način“.
Svega stotinak metara dalje, na samom ulazu u Kinesku četvrt nalazi se restoran brze hrane „Kukuriku“, omiljeno mesto posetilaca koji u ove krajeve dolaze noću i ostaju do jutra. A kada je najslađe vreme za klopu? Mnogi će se složiti da je to upravo posle izlaska. Naslonjen na Quarter, svojim veselim bojama i primamljivim mirisom „Kukuriku“ vrlo lako skreće pažnju na sebe. Međutim, ovo nije brza hrana kao i svaka druga. S obzirom na to da se radi o Novom Sadu, pridev „brz“ ovde se malo drugačije tumači, kaže vlasnik Đorđe Budošan – Buda.
“Kukuriku je brza hrana, što je uslovno rečeno, jer mi smo prilično spori, baš onako novosadski, zato što spremamo pecivo na licu mesta. Znači, kada poručite, tek vam se onda pravi lepinja. Želeo sam da napravim nešto drugačije i u početku su mi svi govorili da sam napravio potpuno dislocirano mesto. Pitali su me ’ko će tu da ti dođe?’ Mi smo od toga ipak napravili odličnu priču“.
Šalter brze hrane je zapravo samo deo jednog, možemo slobodno reći, veselog kutka zvanog „Kukuriku“. Odmah pored ulazite u potpuno drugi, izdvojeni svet, u kome ćete se naći daleko od sadašnjeg vremena. Nije ni čudo, s obzirom na to da na zidu visi sat koji ide pravilno, ali unazad! Kako otkriva idejni tvorac Buda, sve je to i bila početna zamisao.
“Hteo sam da vratim duh tog nekadašnjeg vremena, za koje mislim da je bilo mnogo kvalitetnije. Da staru generaciju podsetim na to vreme, a nove generacije da upoznam sa njim“.
Ulaskom u takozvanu Muzičku ordinaciju, ulazimo u 20. vek. Na televizoru se emituju „Mućke“, samo jedna od kultnih serija i filmova iz druge polovine prošlog veka koji se ovde prikazuju. Iznad svakog stola svetli šoljica na tanjiriću. A u svakoj šoljici - sijalica! U ne tako veliki prostor stala su i dva drveta, na jednom su, umesto grana punjači, a na drugom novine. Ovaj zanimljiv i pre svega originalan eksterijer zapravo je proizvod igre, priča vlasnik.
“Ja se igram, zabavljam se. Za Kukuriku kažem da je rock 'n' roll ćevabdžinica, a ovo ovde igraonica za odrasle. Kada uđu svi prvo misle da sam odlepio, onda počnu da kapiraju. Problem današnjeg vremena je stres. Ovaj lokal je u bojama koje opuštaju i odmaraju. Cilj mi je upravo to, da ja napravim jednu malo oazu, koju će gosti doživeti kao svoj kutak u kome će kroz sve ove boje sebe potpuno pripitomiti. I kada izađu, shvatiće da je sve sivo i opet će se vratiti nazad (smeh)“.
Ukoliko se malo više udubite, pored svakog stola prepoznaćete tekstove domaćih pesama iz osamdesetih, upakovane tako da podsećaju na oftamološki pregled. Otud i naziv „ordinacija“. A u duhu ne tako davnih vremena je i meni, u kome se pojavljuju imena filmova, serija, pesama, bendova, koji su obeležili prošli vek, a ovde su u funkciji naziva slanih i slatkih specijaliteta.
Još jedan zanimljiv segment ovog veselog mesta zanimaće lepši pol. Kukuriku ima i „Ispovedaonicu“ koja je, kako kaže gazda, dostupna su samo ženama.
„Ona ne rešava ekonomske, već emotivne probleme. Imamo sanduče gde se ubaci pismo u kome je napisan problem, mi ga pročitamo i onda postoje razni ljudi koji tu mogu da pomognu“, kaže Buda, dodajući da je ženama zapravo samo dovoljno da ih neko sasluša.
Vlasnicima restorana u Kineskoj četvrti glavobolje ne zadaju gosti, već neizvesna budućnost sa kojom se ovaj deo Novog Sada suočava. Ta neizvesnost sprečava ozbiljnije investicije i ulaganja, rizik je prevelik.
„Kineska četvrt je zapravo skup zaljubljenika u svoj posao“, kaže na kraju Buda, jedan od zaljubljenih gazda.
