KINO RAJ: Hladna reka i stenovite planine u Kinorajskoj dolini

Brutalno i bespoštedno srljanje u smrt, od metka ili droge, u istoj napuljskoj periferiji, prikazano je u još jednom dobrom i zanimljivom filmu, a to je Selfie (u programu Panorama Dokumente). Film potpisuje iskusni Agostino Ferente (Agostino Ferrente), ali je interesantno da su ga stvorila dva klinca sa napuljskog asfalta – Alesandro i Pietro. Njima je reditelj dao mobilne telefone sa jakim kamerama da snimaju svoju svakodnevicu. U središtu čitave priče je nastradali mladić, vršnjak dvojice glavnih aktera, ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima, naočigled ljudi i kamera. Od tog tragičnog slučaja sve polazi i njemu se vraća filmska priča, tako održavajući inovativni cinema verité zanimljivim, a dokumentarnu strukturu fokusiranom.

Jedan će biti frizer, a drugi otvoriti restoran. I neka im bude, srdačno i iskreno.

„U Parizu, stvari nisu naklone Joavu na početku. On kuca na vrata stana, shvata da je prazan, a dok se tušira, neko mu pokrade stvari. Od kako je ovaj mladi Izraelac stigao u Pariz sa velikim očekivanjima, očigledna je njegova rešenost da sa sebe skine teret svoje nacionalnosti što je pre moguće. Za njega je biti Izraelac kao nekakav tumor koji mora biti hirurški odstranjen. Postajući Francuzom, s druge strane, on očekuje spasenje. Rešen da obriše svoje poreklo, Joav govori novim jezikom, sasvim zanemarujući maternji hebrejski.“ (berlinale.de) Nadav Lapid je priču pisao zajedno sa Haim Lapid, bazirajući je na vlastitom iskustvu. Osećaj kod dobronamernog gledatelja da pomogne glavnom junaku, da ga razume i s njim podeli nevolju, lako će se pretvoriti u jedno dobro iskustvo, nekakvu vrlinu stečenu i od društva poštovanu, kao dobru, a film – kao uspomenu.

U novom filmu Silasa Coumerkasa (Syllas Tsoumerkas) The Miracle of the Sargasso Sea dinamična priča prati Elizabet (Angeliki Papoulia), šeficu policije u malom primorskom gradu Mizolongiju. Ona puno pije, gruba je s kolegama, psuje, krišom ima aferu sa oženjenim doktorom, a živi sa sinom i u toj zabiti je skrivena, ali i po kazni, neprestano iščekujući da se vrati u Atinu. Paralelno s njom je Rita, u poznoj mladosti i sama, sestra lokalnog moćnika i dilera, ona radi u ribarnici, štedeći za put u inostranstvo, u jednom pravcu, naravno - rešena da zasvagda otrgne sve turobne uloge nametnute joj na bratovljevim opscenim žurkama u lokalnoj diskoteci. Jedna napredvidljiva balkanska epopeja, koja iako podseća na kultni Fargo braće Koen, delimično zbog glavne glumice Angelike Papoulije koja liči na Franses MekDormand, svakako je nezaboravna i zbog mnogih obrta i neizbežne prepoznatljivosti među protagonistima, onakvim kakve srećemo svaki dan, pa ih prepoznamo ili ne, kako kad.

Marcelo de Sousa (Marcelo Di Souza) je kauboj u brazilskoj pampi. On voli svoj posao, jahanje, telad koju naziva poimence, Marcelo voli i zemlju koja ga hrani. Ali, nakon što je nemoćan da spreči provalu i krađu stotinu teladi iz svojih štala, Marcelu više ništa nije kao pre. Postaje depresivan i diže ruke od posla. Srećom ima dobre prijatelje i veliku strast – ostvaruje se u ulozi voditelja na rodeo predstavama po gradovima. Njegove najave u rep stilu posvećene su kaubojskoj kulturi i solidarnosti sa seoskom zajednicom, koja ima malo poverenja u lokalnu političku garnituru. Film Homing (Querência) reditelj Helvécio Marins Jr. radio je uporno i stilizovano, priča je potpuna a rasplet prepušten gledateljima (da ga okončaju), što je tipično i preporučljivo za dobar dokumentarac.

U trećem (poslednjem) eseju o 69. Berlinalu: o odličnim filmovima, kao što su: Bait (Mark Jenkin), Fourteen (Dan Sallitt), The Blue Flower of Novalis (Gustavo Vinagre, Rodrigo Carneiro), Olanda (Bernd Schoch).

---