Cinema City - Kanon svetske kinematografije: SVETLOSTI VELEGRADA (City Lights, 1931. USA)
13/04/2018 13:11

Kanon svetske kinematografije: SVETLOSTI VELEGRADA (City Lights, 1931. USA)

Urednik: Petar Protić

Renesansni filozof i esejista Mišel de Montenj, još je u XVI veku napisao da su "najsigurniji znaci čovekove mudrosti stalna radost i optimizam". Bio je usamljen u svojoj kuli na jugozapadu Francuske, zadovoljan znanjem koje poseduje, te mudrošću prema svetu od kojeg se sklanjao. Pisao je eseje i razmišljanja, a najviše o ljudima i njihovim ćudima. I dok delo plemenitog de Montenja stremi ka večnosti, nezaboravno i svetlo, svetlije od svih lampi najvećeg velegrada, na našoj planeti - zaraženoj glupošću i gramzivošću - ljudi se iznova bore s besom i očajem. Bogati su sve bogatiji, a siromašniji sve siromašniji.


Od kada se piše istorija, tek jednom u pedest ili sto godina proživi svoj ubogi vek neki mudri stvaralac da satirom nasmeje i ohrabri labavu civilizaciju, takvi behu Erazmo, Bokačo, Rable, Gogolj, Čehov, Jonesko... i Čarli Čaplin (1889-1977). Scenarista, glumac, reditelj, kompozitor, producent, otac 11 dece i globalni fenomen. 


U svom poslednjem filmu iz serije o usamljenoj skitnici, kada je već počelo vreme "veličanstvenog" ton filma, Čarli je stvorio Svetlosti velegrada, komediju o slučajnom susretu slepe devojke i skitnice. Isprva, ona pomisli da je to milioner izašao iz skupe limuzine, kupio od nje mirisni cvet i zauvek otišao. A skitnica se zaljubio u njenu lepotu i skromnost, gajeći iluziju o srećnom životu, ozdravljenju - krepkosti mogućoj samo na filmu. No, pre ovog lirskog zbivanja, lutajući beskućnik spasao je život jednom pravom milioneru, ali vrlo pijanom. Toliko intoksiranom, da čim se otrezni - on ne prepoznaje sirotog dobronamernika, svog velikog prijatelja u bahanalijama, i kolaps prijateljstva se iz noći u noć ponavlja. Ipak, naviknut na samoću i dobrotu, lutalica odluči da pošteno zaradi novac kojim će siromašna devojka izlečiti slepilo. Sve dalje je pravo filmsko blaženstvo i raskoš humanosti, svojstveni velikanu kinematografije kakav je bio Sir Čarls Spenser Čaplin.

Večiti dečak vickastog duha i neizlečiva skitnica među siromašnim i stidljivim ali dobrim ljudima, ostavio je veličanstvene komedije i nasmejao milione, prkoseći i zavitlavajući baš ono što ga je najviše brinulo i od čega je čitavog života bežao - bedu, pohlepu, ludilo, rat. 

Ceo film (engleski titlovi):