03/04/2018 12:53

Kanon svetske kinematografije: OGLEDALO (Зеркало, 1975. SSSR)

Urednik: Petar Protić


Nakon svetskog uspeha ratne drame Ivanovo detinjstvo (1962, Zlatni lav u Veneciji), istorijske sage Andrej Rubljov (1966, FIPRESCI u Kanu 1969), te naučno fantastičnog spektakla Solaris (1972, Velika nagrada žirija i nagrada kritičara FIPRESCI u Kanu) – ruski scenarista i reditelj Andrej Tarkovski snimio je film Ogledalo (1975). To je istančana autobiografska ispovest nekonvencionalne filmske strukture posvećena detinjstvu i životu, a prožeta pesmama Andrejevog oca Arsenija Tarkovskog, te gorkim trenucima stvarnosti koju sam autor ostavlja kao uspomene svojoj deci.

Simbolike je mnogo, upravo koliko i prostora za tumačenje ovog filma. Već sam početak je neobičan – dečak uključuje televizor i gleda emisiju o tome kako jednog mladića izleče od mucanja alternativnom metodom. Zamuckivanje zamenjuje jasan i razgovetan govor u prvom licu jednine i to je suštinska poruka iskrenosti, priznanja, čistote - bele do beskonačnosti. To jeste zaokret u modernoj svetskoj kinematografiji, ujedno i dobronamerni savet umetnicima - da ne tumaraju mističnim stazama bez cilja, kada zaboravljajući na svoje ime, poreklo, svoja nadanja i ljubavi, zaborave ili izgube vlastiti život. Tarkovski je govorio „da je svet nesavršen, stoga je prevashodna težnja umetnika da ga popravlja“, a ovim filmom je svoju misao svakako i potvrdio. Sve dalje i dublje u Ogledalu je traganje za suštinom sveta, dakle – marljiv posao čoveka pred jasnim odrazom sebe, onog što je bio i što jeste, u nadi da će trajati i kada ogledalo naprsne i razbijeno u parčad propadne.

Nakon ovog ostvarenja, Tarkovski je snimio Stalker (1979) proročku viziju pojedinca izolovanog u zatrovanom okruženju, zatim Nostalgiju (1983) o ruskom pesniku koji tumara po prošlosti italijanskog baroka, i Žrtvovanje (1985) o iskrenoj žrtvi usamljenog intelektualca pred početak III Svetskog rata.

Film u HD formatu, titlovi na 17 jezika: