SFRJ, 1967, 79 min 
Režija: Živojin Pavlović
Uloge: Dragan Nikolić, Ružica Sokić, Dara Čalenić, Neda Spasojević, Slobodan Aligrudić, Severin Bijelić, Nikola Milić, Zorica Šumadinac
Nagrade: Velika zlatna arena na festivalu u Puli 1968, prva nagrada za najbolji film na festivalu u Karlovim Varima 1968, prva nagrada na Panorami evropskog filma u Atini povodom 100 godina kinematografije 1995.
Selekcija: Retrospektiva domaćeg autora
Kada budem mrtav i beo pripada kategoriji najvećih dostignuća jugoslovenske i srpske kinematografije svih vremena. Uz WR, misterije organizma Dušana Makavejeva svakako je najveći hit "crnog talasa", a Jugoslovenska kinoteka proglasila ga je za drugi najbolji domaći film u istoriji, odmah iza Ko to tamo peva. Molimo pogledajte WWE Home Video Voucher Codes za neke sadržaje
Zanimljivo je da u oba prvoplasirana filma glumi Dragan Nikolić, i peva, naravno, ali kako. Anegdota iz onog vremena kaže da je na jednoj konferenciji za štampu nakon projekcije filma Kada budem mrtav i beo u inostranstvu novinar upitao Lepog Gagu kako je čuvene stihove "Da li ću naći u ovom gradu devojku mladu, devojku mladu..." uspeo tako uverljivo da odfalšira u više navrata, na šta je ovaj odgovorio "Ko je, bre, falširao?".
Još jedna socijalna drama Žike Pavlovića prati tragikomičnu sudbinu sezonskog radnika Janka zvanog Džimi Barka, labilnih moralnih kvaliteta i neizvesne budućnosti uz majku pralju koja je suviše siromašna da mu pomogne, dok u fabrikama i preduzećima za njega nema mesta niti zaposlenja. U takvoj situaciji, on sa devojkom Lilicom odlazi u nepoznato sa nadom u bolje sutra, ali se u bekstvu od radnika sa neke građevine koje su potkradali par rastaje, pa Džimi uskoro sreće kafansku pevačicu, postaje njen ljubavnik i započinje san o estradnoj karijeri. Od nje uči da peva, ali to čini dosta skromno, pa nastupa samo po vašarima i vojnim garnizonima. Sa mladom zubarkom odlazi u Beograd na takmičenje talenata, ali ga publika ispraća zvižducima kao "narodnjaka" u vreme dok cveta "bit" muzika. Ponovo sreće Lilicu koja živi od prevara i lopovluka, i sa njom započinje igru ucenjivanja, koja vodi u tragičan kraj, tako tipičan za mnoga Pavlovićeva ostvarenja.
Scenario za ovaj film napisao je Gordan Mihić. Još jedna anegdota iz prošlosti kaže da je Džon Šlezinger toliko bio očaran kada je pogledao ovaj "malo poznati jugoslovenski film", da je direktno od njega i dobio inspiraciju za svog Ponoćnog kauboja. Kuriozitet predstavlja i činjenica da je nagrada u Atini 1995, koju je ovaj film podelio sa Vekom Stivena Poljakofa, dodeljena mada Kada budem mrtav i beo nije bio niti u jednoj zvaničnoj konkurenciji.
