Uprkos kiši koja je nakvasila grad (a mnogima i kosti) pola sata pre početka projekcije, Katolička porta je i drugog dana festivala bila puna. Na Trgu slobode čula se muzika sa nekog drugog festivala i prvi utisak je bio da niko ovde neće moći da uživa u filmu. Ubrzo, pred mikrofon je izašao selektor moje omiljene selekcije 360° Petar Protić. Pored toga što je na jedan krajnje jednostavan i pitak način objasnio zašto baš naziv 360 stepeni i skinuo svaku nedoumicu o tome da li "svako iz publike treba da se okrene za 360 stepeni oko sebe i da ne zna gde se nalazi" ili je to "jedan pun krug života", Petar se usput izvinio zbog napetije atmosfere i buke ali i izrazio uverenje da dva festivala mogu da koegzistiraju i da ugođaj nikome neće biti pokvaren. Ispostavilo se da je bio u pravu, jer čim su krenule reklame svima iz publike postalo je jasno kakvo sjajno ozvučenje je obezbeđeno za potrebe ovakvih projekcija na otvorenom. Ugođaj je bio potpun.
Sve to je bilo zaokruženo predivnim filmom o usamljenosti, izolovanosti, fobijama, ljubavi, sitnim stvarima, Buenos Airesu, dvoje ljudi koji žive u susednim zgradama stvorenih jedno za drugo koji se nikada neće sresti. Fotografije u kadrovima oduzimaju dah, poredeći živote sa zgradama Buenos Airesa. Sitne reference na sve stvari koje volimo (iPod, muzika, Star Wars, Waldo, Tim Burton..) ispunjavaju veliki deo scena u filmu i čine da gledalac non-stop nešto traži. Lepa lica protagonista izmamljuju simpatije a i najdepresivniji trenuci propraćeni su zvučnom podlogom koja ni jedan momenat u filmu ne čini dosadnim. Amelija Pulen na argentinski način.
Sve preporuke za ovaj film. :)
Bojan Brankov
