Arhiva Cinema City 2009.
Islamsko bankarstvo predstavlja pokušaj uređenja savremenog poslovanja prema principima islamskog zakona, odnosno Šerijata, gde je ubiranje kamate na pozajmljeni novac strogo zabranjeno. Sunitski moralni kodeksi, kao i islamski sveti spisi poput Kurana, direktno zabranjuju svaki postupak koji dovodi do rasta kapitala bez ikakve razmene robe ili usluga. U većini islamskih zajednica, uzimanje kamate (Riba) predstavlja mnogo teži prestup nego konzumiranje svinjetine, alkohola ili vršenje preljube. Smatra se da je osnovno nastojanje iza tako stroge zabrane zapravo potreba za ukidanjem eksploatacije siromašnih društvenih slojeva. Bogati moraju pomagati manje uspešne. Dakle, islamsko bankarstvo predstavlja odgovor muslimanskih ekonomista i teoretičara na poslovne izazove koji nisu postojali u vreme Muhameda. Iako principijelni koreni islamskog bankarstva sežu još u "Zlatno Doba Islama" (700-1200), smatra se da ono svoj moderni izraz uspeva pronaći tek u drugoj polovini 20. veka, sa otvaranjem prve moderne komercijalne islamske banke u Dubaiju (1975).
Rast islamskog bankarstva procenjuje se na 10-15% godišnje, a globalni sistem ovih banaka danas predstavlja preko 300 institucija u 51 zemlji sveta, uz 250 zajedničkih fondova koji se vode islamskim načelima poslovanja. Činjenica da su islamske banke veoma lako podnele trenutnu ekonomsku recesiju, pokrenula je interesovanje javnosti za ovu vrstu finansijskog poslovanja.
(Marko Rakić, Igor Zarol)
