Vaš film Ulični psi je osvojio nagradu za najbolji film u selekciji Up to 10,000 bucks. Šta je za vas značila ova nagrada?
Zaista je neverovatno osvojiti IBIS statuetu za Up to 10,000 bucks program. Veoma sam počastvovan. Ovo je prva nagrada koju sam osvojio kao filmski stvaralac, te je i sam osećaj neizreciv. Ova nagrada će mi uvek ostati bliska srcu. Nagrada mi pruža snagu i veru da se dalje razvijam kao stvaralac i pripovedač.
Da li možete da nam opišete kako izgleda biti mladi filmski režiser u Indiji. Šta su glavne prepreke, a šta podsticaji?
Uzbudljivo je biti deo mladih filmskih režisera u Indiji, jer je se svakim trenutkom sve više razvijamo. Inspirišemo i motivišemo jedni druge. U našoj zemlji jezik i poznavanje filma prolaze kroz prelomnu fazu i srećan sam što sam deo deo promene.
Nezavisni filmski stvaraoci nailaze na slične prepreke bilo gde u svetu, a opet, kada živite u Indiji, zemlji sa toliko razvnovrsnim društvom i kulturom, uvek se oduševite kada uspete da razvijete priču. Takođe, ljudi sličnih stavova sve više pružaju podršku mladim filmskim rediteljima, što je zaista uzbudljivo.
Na čemu trenutno radite?
Trenutno pišem scenario za dugometražni film.
U kolikoj meri je budžet bitan reditelju da iskaže svoju kreativnost? Kakva su vaša iskustva?
Budžet je nesumnjivo bitan faktor koji diktira kreativni deo filmskog stvaralaštva, a opet, trebalo bi razumeti njegovu praktičnu stranu kako ne bi postao prepreka.
Kao nezavisnom filmskom stvaraocu, sinhronizovanje svih bitnih faktora je uvek izazov, pogotovo pitanje budžeta, što nekad nije lako.
Šta najviše volite u procesu stvaranja filma?
Ceo put, od nastanka ideje do njene realizacije na ekranu. Ceo ovaj proces je veoma prirodan i to je ono u čemu najviše uživam.
Kakvi su vam planovi za budućnost?
Da nastavim da snimam filmove o pričama koje će me inspirisati da ih ispričam.
U nastavku pogledajte Ulične pse, pobednički film programa Up to 10,000 Bucks 2014. godine:
Atanu Mukherjee je diplomac na Satyajit Ray Institutu za film i televiziju u Kalkuti. Radio je kao montažer na četiri dugometražna filma: Achal (The Stagnant), Blemished Light, Shortcut Safari i Monsoon Shootout koji je svoju premijeru imao u Kanu 2013. godine. Režirao je dokumentarac My House Is Not So Far, a takođe se potpisao kao scenarista, režiser i montažer kratkih filmova Ekanko (The Monologue), The Gatekeeper i Ulični psi (Stray Dogs).
Film Ulični psi je osvojio nagradu za Najbolji kratki film na Cinema City festivalu 2014. a takođe je bio deo Internacionalnog festivala dokumentarnog i kratkog filma u Kerali 2014. Ulični psi je priča o čoveku zarobljenom u tipičnoj društvenoj hijerarhiji. Jednog dana on postaje manipulator i shvata da su čak i psi lutalice zarobljeni u istoj vrsti hijerarhije.
