27/05/2008 15:07

Giulietta degli spiriti - Peđina filmska kolekcija

Italija, 1965, 137 min
Režija: Federico Fellini
Uloge: Giulietta Masina, Sandra Milo, Mario Pisu, Valentina Cortese, Valeska Gert, Caterina Boratto, Frederick Ledebur, Sylvia Koscina, Lou Gilbert, Milena Vukotić, George Ardisson, Marilu Tolo
Nagrade: Zlatni globus za najbolji strani film 1966, najbolji film, produkcija i epizodna uloga Italijanskog nacionalnog sindikata filmskih novinara 1966, najbolji reditelj u izboru filmskih kritičara na festivalu u Kanzas Sitiju 1967, najbolji strani film po izboru Nacionalnog borda kritičara SAD i u izboru filmskih kritičara na festivalu u Njujorku 1966.
Selekcija: Peđina filmska kolekcija

Julija među duhovima je delo kojim je najslavniji reprezent italijanske filmske škole stupio u epohu kolor-filma. Felini je u to vreme već bio trostruki oskarovac (La Strada 1954., Le notti di Cabiria 1957. i 8 1/2 1963.) pa je za tu priliku proizveo vizuelni spektakl predivne fotografije jarkih boja i raskošnih kostima, uz neodoljivo romantičnu muziku Nina Rote (Godfather, Amarcord). Ova komična filmska priča puna erotskog naboja u osnovi slavi život i emancipaciju žene na sasvim poseban, renesansni felinijevski način, favorizujući vizuelno nasuprot narativnom i snove nauštrb realnosti. Veliki mag celuloidne trake je ovo delo u potpunosti posvetio svojoj tadašnjoj supruzi Đulijeti Masini, koja, sasvim slučajno, u filmu igra - glavnu ulogu.

Julija je domaćica u srednjim godinama sa ljubavnim životom koji polako ali sigurno ulazi u bračnu krizu. Priča počinje dok kao tipična italijanska brižna supruga priprema romantičnu slavljeničku večeru svom ljubljenom mužu, kome će to međutim biti samo izgovor da dovede kući tuce prijatelja i sa njima provede bučnu i pijanu noć. Potpuno zapostavljena, Julija brine i što se Đorđo sve više zadržava izvan kuće, navodno zbog posla, pa sumnjičavo angažuje privatne detektive da ga prate. Na sopstveni užas, dobija dokaze da njen mužić otvoreno ašikuje sa drugim ženama. Bez želje da ikome prizna pravi razlog svoje sete, Julija započinje igru balansa između ovog i onog sveta, pokušavajući da pronađe utehu u senzualnom društvu duhova. U njenoj glavi rastu fantastične iluzije, u kojima se nikad tačno ne zna šta je istina, a šta fikcija, i koji je od mnoštva izmaštanih likova zaista realan. A tipična felinijevska plejada živopisnih kreatura ovde je više nego bogata: vajarka Dolores, otkačeni guru Bizma, bizarna komšinica Suzi, Julijina majka i problematični deda, školska drugarica Laura... Čak i sami detektivi nastupaju kao birokratizovani službenici nekakve javne kancelarije sa onoga sveta. Zaigrana u kreacijama sopstvene mašte, Julija sve više vremena provodi u dodiru sa svojim željama i tako korak po korak, polako postaje nezavisna.

Preiskusni sineasta je ovim delom odigrao majstorski na prvu loptu, znajući tačno šta je potrebno da se zavede prevrtljivi svet filmske kritike, a posredno i publike. I zaista, usledile su nominacije Američke filmske akademije za najbolji umetnički pristup i dizajn kostima, ali je na kraju noći Oskara Felini ipak ostao praznih šaka, na iznenađenje svih, pogotovo nakon osvojenog Zlatnog globusa za najbolji strani film. Ipak, koju godinu kasnije (1973) snimio je Amarcord i zauvek urezao svoje ime na sam vrh večite liste najvećih stvaralaca epohe sedme umetnosti.