19/02/2012 16:16

Filmski utisci iz Berlina 2012 - treći deo

izveštava: Petar Protić, selektor CCIFF

U surovim uslovima marketinga i velikih investicija umetnost, prava i iskrena, može samo da tinja, kao što to čini velikim delom istorije svetske kinematografije. Zato postoje festivali, pre svega veliki svetski festivali, kao mesta gde će biti prilike da se tinjajuća impresija razgori i za kratko osvetli ili ugreje plemenito u humanom biću kom je namenjena. Na ovogodišnjem berlinskom Festivalu tinjali su upečatljivi utisci i priče o deci i detinjstvu.


Nažalost, priča o dečaku koji svoje lice krije maskom Spajdermena u makedonskom planinskom selu, ali i nesrećnom mladiću što svoju incestoidnu ljubav prema majci okončava samoubistvom na pločnicima Pariza u filmu Teone Strugar Mitevske ŽENA KOJA JE OBRISALA SUZE (tržišni naslov: Man on Asphalt, produkcija: Makedonija, Nemačka, Slovenija, Belgrija, 2012) nisu dovoljno razrađene i dramaturški dovršene. Zato emocije, veoma bitne u zamisli čitavog filma, uprkos odličnoj kameri (Mátyás Erdély) i glumi glavnih glumica, nisu sasvim jasne, već provokativne i panfletski nabacane. Stoga treći, dugo očekivani dugometražni film Strugar Mitevske ne ispunjava očekivanja, već opominje da ambiciozne koprodukcije i aspiracije, katkad mogu zgasnuti plamen umetničke strasti, onaj koji je do kraja iznela veličanstvena Victorija Abril.

Poplava emocija, upornost autora da okonča višedecenijski projekat i raskrinkavanje vrlo specifičnim karakteristikama azijskih velegrada odlikuju film BUGIS STREET REDUX (Yao jie huang hou) hongkonkškog scenariste i reditelja Yonfana. Na trenutke urnebesna treš melodrama o nevinoj i naivnoj provincijalki koja dolazi u Singapur i zapošljava se u hotelu Sin Sin, otkrivajući čari erotske strasti iz vrlo neobičnog ugla. Film nema kvalitet velikog i značajnog, ali je prost, vulgaran i samim tim zabavan, a nadasve osoben. Ono što je autor Yonfan posebno istakao pre projekcije jeste činjenica da je prva verzija filma nastala 1995. godine, a da je tek sada uspeo da dovrši ovo svoje, po svemu sudeći - životno delo.

Irski film DOLLHOUSE prati grupu razuzdanih tinejdžera, dve devojke i tri mladića, koji provale u pustu i raskošnu kuću na obali Sandycow kraj Dublina. Drama kulminira činjenicom da je u toj kući odrasla jedna od njih i da upravo te noći slavi svoj rođendan, krijući nezamislivu tajnu svoje burne mladosti, te bivajući primorana na preispitivanje nakon susreta sa mladim prijateljem iz detinjstva. Opominjući, a na trenutke i uzbudljiv, ali pretenciozna film rediteljke Kirsten Sheridan, ranije poznatoj po uspešnom debitantskom filmu DISCO PIGS (2001).

PRILIŠ MLADA NOC je prvi dugometražni film scenariste i reditelja Olma Omerzua (rođenog u Ljubljani 1984. godine) u produkciji praške filmke akademije. To je interesantna priča o odrastanju dva dečaka preko noći, u društvu nimfomanke, jednog mladog probisveta i sredovečnog čoveka koji postaje svestan da mu život uzalud prolazi. Dok napolju teče proslava novogodišnje noći, u malom stanu odvija se susret različitih generacija koje se na tren igraju istih, opasnih igara.

I tako, dok Berlinom umetnici i trgovci traže svoju publiku, kritičari balansiraju i traže nagodbe, sve manje želeći da sačuvaju plamičak umetnosti, a sve više robujući nekoj malograđanštini, da se ogrebu za večeru ili piće na žurci, i tako prodaju svoja mišljenja i stavove, jer krizna vremena primoravaju na velike ustupke. Ipak, i to je bolje, nego da sasvim zaćute ili usnu debeli zimski san.