Priče rediteljke Keđežavske nastaju uglavnom na osnovu fragmenata iz života, novinskih članaka, policijskih izveštaja, ali i slika koje su deo njenog sopstvenog iskustva sveta. Njeni su filmovi lični i humani, fokusirani na ljude odbačene od strane sistema i na njihova različita lica. Junaci njenih filmova, ipak, nikada nisu zamenjeni za žrtve. Njeni likovi, kao po pravilu žene i deca, bez obzira na tamu koja ih okružuje, otporni su i trpe.
Keđežavskin prvi dugometražni film, “Đavoli, Đavoli” (Diably, Diably) bavi se pitanjem netolerancije i odbijanja usmernog prema ciganskom karavanu koji stiže u mali grad, u kom, za razliku od svojih sugrađana, neobično razumevanje i fasciniranost prema strancima pokazuje lokalna tinejdžerka. O tome koliko nam je svima preko potrebna ljubav, porodica i osećaj sigurnosti govori film “Vrane” (Wrony), u kom devetogodišnja devojčica pronalazi veoma neobičan način da se izbori sa svojom usamljenošću.
Čin čedomorstva u njenom nagrađenom ostvarenju “Ništa” (Nic) je čin očajne žene, ali takođe i čin prkosa, čin bacanja nasilja protiv nasilja u svetu. U filmu “Ja sam” (Jestem), dečak Kundel, napušten od majke, pobegao iz sirotišta, spreman je da praktično i psihološki stvori novi svet za sebe. Deca – protagonisti u njenim filmovima, posebno poseduju sirov, težak sjaj.
Sa svojim ostvarenjem “Vreme za umiranje” (Pora Umierac) hipnotišuće poetskim stilom, rediteljka Keđežavska otvara filmski prozor u život i strahove usamljene žene koja očekuje svoju smrt. Na 61. Berlinalu poznata poljska rediteljka predstavila se sa novim ostvarenjem “Sutra će biti bolje” (Tomorrow Will Be Better), za koji je nagrađena Grand Prixom nemačkog fonda za decu (Deutsche Kinderhilfswerk Grand Prix) i Filmskom nagradom za mir (Peace Film Award) na svečanom zatvaranju selekcije Generation Kplus.
Na prošlogodišnjem festivalu u Solunu, Keđežavska je nagrađena Zlatnim Aleksandrom za celokupno stvaralaštvo. Direktor Filmskog festivala u Solunu, Dimitri Epides (Dimitris Eipides), izjavio je tim povodom da je šarmiran njenim filmovima u duhu poljske kinematografije sa elementima filmova Kieslovskog (Kieslowski), koji iznad svega promovišu ljudska osećanja. “Njeni filmovi su topli, i daju optimističan pogled na svet” dodao je Epides.
