Čekanje

Dok šeta centrom Sarajeva jedna devojka otkriva nešto jako čudno kod svojih sugrađana. Deluju kao beživotni zombiji koji ožive samo na nekoliko sekundi kako bi izveli scenu zapisanu na parčetu papira koji svako od njih ima. U početku sve to posmatra i doživljava kao šalu dok ne naiđe na nekoga kome na papiru piše: “Ubi je!”

Beleška reditelja:

Uvek sam smatrao apsurdnim kako film funkcioniše. Imate scenu pa onda još jednu scenu. I niko ne zna šta se dešava između. Naravno, možete imati ideju zasnovanu na priči i vašem prethodnom iskustvu kao ljudskog bića, ali ipak ne možete biti sigurni. Ako dva lika kažu „hajdemo kući” i u sledećoj sceni su u stanu, vi biste pomislili da su oni kod kuće. Ali kako možete biti sigurni? I kako su oni dospeli tamo? Da li su išli peške? Ili avionom? Možda su prošli kroz magični prolaz i tako došli do stana?