Love Hunter, kako sami autori filma kažu, predstavlja "sudbinu jednog strastvenog čoveka, umetnika i imigranta koji se našao na životnom raskršću". Muzika Muminovih Love Huntersa, koji su se svojim angažmanom borili protiv represivnog režima devedesetih godina, imala je jak uticaj na celu jednu generaciju kojoj pripadaju i braća Bala. Oni se sećaju Milana Mumina kao "uticajne i intrigantne figure srpskog rokenrola". Deset godina kasnije, sasvim slučajno sreću Mumina kao taksistu u Njujorku, u pokušaju da ispuni svoj san i izda američki album. Gledajući njegovu svakodnevnu borbu da ponovo izgradi muzičku karijeru, ubrzo se rodila ideja da se njegove avanture zabeleže na filmu, kroz mešavinu dokumentarnog, muzičkog i narativnog žanra, u svojevrsnom rok mjuziklu.
Milan Mumin će u Love Hunteru povesti gledaoce na jednu od svojih taksi vožnji ulicama Njujorka, skupljajući tako novac za izdavanje albuma. Saznaćemo da je izgubio basistu, pa među njujorškim muzičarima nalazi zamenu, ali istovremeno i romantičnu iskru u devojci koja svira bas. Međutim, Milanova dugogodišnja devojka iz Srbije stiže u Njujork sa drugačijim planovima za njihovu budućnost...
Nemanja i Bransilav Bala, iako rođeni u Novom Sadu, pohađali su filmske studije na njujorškom Univerzitetu Kolumbija, i danas i dalje žive i rade u SAD-u. Love Hunter im je prvi dugometražni film u kome su se našli u ulozi reditelja, a potpisuju i scenario, montažu i produkciju, dok sebe tumači i muziku potpisuje sam Milan Mumin. Naslovne uloge sjajno tumače i Jelena Stupljanin i Eleanore Hutchins. Scenario je zasnovan na neverovatnim, ali sasvim stvarnim događajima u Muminovom životu i muzici, kao i na susretima sa širokom paletom životnih priča Njujorčana, u njegovom taksiju.
Govoreći o ideji vodilji za film, braća Bala pojašnjavaju ‘’Dosegnuti uspeh, bilo u muzici ili filmu, je retkost, san. Još teže je kada ste imigrant. Mi smo napustili naše zemlje i porodice i tako stvorili prazninu u našem unutarnjem svetu. Umetnost je neretko bila saputnik, uz koga smo ovu prazninu popunjavali. Međutim, svaki umetnik se u nekom trenutku suoči sa dilemom: da voli svoju umetnost ili da voli drugu osobu? Ima li mesta za oboje?’’ Love Hunter pokušava da pruži neke odgovore na ova pitanja kroz životnu priču o snovima i realnosti jedinstvenog muzičkog umetnika.
Zanimljivo je da je film snimljen minimalnim budžetom, ali je ovaj nedostatak novca više nego uspešno kompenzovan kreativnošću i entuzijazmom autora, jedinstvenim šarmom i harizmom Milana Mumina, kao i fantastičnom iskusnom i kreativnom filmskom i glumačkom ekipom -među kojima su naša poznata glumica Jelena Stupljanin, direktor fotografije Bogdan Apetri, poznat publici festivala po filmu Outbound, potom Roland Vajs, zadužen za zvuk, dobitnik Emija za Boardwalk Empire, i drugi. Borba i trud uloženi da se snimi ovaj film odlično reflektuju upravo Muminovu borbu da završi i izda svoj album u Njujorku. Upravo zato su, prema rečima autora, "strast za filmom, muzikom i pre svega želja da se naš glas čuje" pokretačka snaga i gorivo iza Love Huntera.
