23/05/2015 14:00

360º: U fokusu vrlo hrabri i samostalni mladi ljudi

U razgovoru sa selektorom Petrom Protićem

Razgovarali smo sa Petrom Protićem, dugogodišnjm selektorom sada već čuvene selekcije 360º, o tome šta je novo u ovogodišnjoj selekciji, i kako su promene programskog i prostornog koncepta uticale sa izbor filmova.


Sa Cinema City ekipom ste od osnivanja festivala. Šta mislite o promeni lokacije?

Prednosti nove lokacije su pre svega to što će Festival biti bliže reci, u specifičnom kraju grada gde se već godinama okupljaju mladi na koncertima, izložbama, pa čak i pozorišnim predstavama. Taj prostor je imao sasvim drugačiju namenu ranije, tamo su bile fabričke hale i radionice. Onda su fabrike i majstori nestali, a hale su adaptirane u alternativne koncertne i izložbene prostore. I to se pokazalo dobrim, jer su bioskopi propali, a u zvanične kulturne prostore (Kulturni centar, na primer) ušle kvazi kulturne zanatlije, zabavljači na turneji i slični cirkusanti, amateri. Zato je kineska četvrt prevazišla malograđanštinu i postala to što je sada. Verujem da će naš Festival biti dobrodošao tamo i samo još više doprineti stvaranju novog kulturnog kvarta, da će biti mesto na koje dođeš i znaš zašto si tu došao.

Da li je nov programski koncept uticao nas Vas pri ovogodišnjoj selekciji filmova, a koliko je doprinela i sama promena lokacije?

Za mene je odabir filmova vrlo samački posao. Dopuštam samo duhovima starih filmadžija da se umešaju. Nikakva poznanstva, predrasude, nikakve tuđe namere tu ne dopiru. Ako je film dobar, i ako će držati pažnju publike onako da će ga ona upamtiti i zavoleti - onda smo srećni i publika i stvaralac i ja. Važno je da slika i zvuk budu kvalitetni, da nema ometanja sa strane, da postoji jedna jedinstvena bioskopska atmosfera, a to smo izgubili u centru grada.

Da li je selekcija ostala ista ili se i ona promenila u skladu sa promenom ruha festivala?

Ove godine će u selekciji 360 biti prikazni isključivo debitantski filmovi. Većina autora su mladi ljudi, istrajni i uporni, a vrlo svesni sveta u kom žive i to svakako ide na ruku selidbi u kvart koji upravo takvi mladi kreiraju i posećuju. Još jedan velik razlog za optimizam pred osmi Festival.

Kako biste opisali ovogodišnju selekciju?

U fokusu su mahom zbunjeni, ali vrlo hrabri i samostalni mladi ljudi. Od mladića u engleskom filmu Gub koji se suprotstavlja okrutnom ocu u dikensovskoj drami, ili od kolumbijskih klinaca koji grafitima podržavaju Arapsko proleće i "otpor Vavilonu" (Los hongos), od mladog Italijana koji veruje u pravu ljubav i veličanstvo prvog seksualnog iskustva (Kratka kožica) - ne smemo okretati glavu. Naime, postoji pitanje kojeg se plašim, a neizbežno je i postaviće ga neko mlađi, neko koga volim (možda baš moje dete) ili neki sasvim nepoznat klinac, a to je: "Kakav je ovo svet koji nam ostavljate?" ili "Šta ste napravili od svega?!" ili "Kako ćemo mi ovo vaše sranje popraviti, ha?" Nažalost, nemam spreman odgovor i strah samo raste, pa zato radim ovo što radim, nadajući se da će neko iz publike, koga muči isto pitanje, naslutiti odgovor. Zapravo, to nije odgovor, to je čin, to je uraditi nešto da pitanje nestane, da pitanje prestane.

Koje filmove posetioci nikako ne smeju da propuste?

Kreditni limit je za svakog koga muče bankarski marifetluci, Mladi pesnik je za pesnike, Omča mladosti za one koji veruju da će im decu sačuvati svetlucavi ekrani, a Gub je za one koji bi da dignu glavu, viknu, dreknu, kriknu, ali ćute i misle – sutra će, a neće.

Na pravom mestu u pravo vreme, gde su danas debitantski filmovi na svetskoj sceni? Ima li mesta za njih?

Neki svetski festivali su sasvim posvećeni novim filmadžijama, pre svega roterdamski, a drugi imaju nagrade za debitantske filmove. Ipak, teško je očekivati da će holivudski producenti, koji dominiraju i čija taktika je zarazila ostatak sveta staviti velike novce u ruke klincima. Uostalom, njima ni ne odgovara da mladi misle svojom glavom i to iskažu pokretnim slikama. Nikako, ni njima, ni mnogim drugim u tom nakaznom i skupom sistemu staraca. Zato postoje "kineske četvrti", lučki dokovi, skvotovi, napušteni magacini gde tinja jedno novo stvaralaštvo, jedan sve glasniji revolt, zapravo – nova svest o stvarnosti, sasvim nova svest kojoj ćemo morati da ustupimo mesto. Što pre, to bolje!

Petar Protić je po školskom obrazovanju profesor književnosti, po zanimanju bibliotekar, a po slobodnom padanju - zaljubljenik u film i otud veliki poznavalac filmskog stvaralaštva. Zastupnik je kratke filmske kritike, udaljene od pomoradstva, klišea i kafanskih dogovora. Pisao je u listovima Svet, Nezavisni, Ekonomist Srbija, a poslednjih godina isključivo kritwittikuje @propetar. U nameri da mladima razotrkrije ljubav ka filmu i umetnosti u celini - držao je brojna predavanja i uređivao filmske programe po muzejima i galerijama Novog Sada, Zrenjanina, Beograda. Od 2008. selektor je međunarodnog filmskog festivala "Cinema City", sada već kultne selekcije 360º.