U ovoj selekciji, nema fantastike - dobro, ima malo, ali nema razbacivanja novca na suvišne kičerajske ukrase, nema dramskog razvlačenja i autorskog komponovanja kojim će biti prikriveni stilski plagijat ili dramaturška nemoć, nema nervoze i dugačkih citata. Zato ima - jedan filmadžija amater velikog srca (El ambulante), jedan ostareli beskućnik kojem pukne film pred kriminalom pojedinca i strahom mase (Hobo with a Shotgun), a tu su i homofobični virutelni zanesenjaci u Buenos Airesu (Medianeras), zatim usamljena i zbunjena, ali u ljubav ubeđena profesorka engleskog pod tmurnim nebom Evrope (Uber uns das All), pa jedan korejski izgnanik u vragolastoj avanturi u Parizu (Night and Day), brat čija je ljubav prema sestri jača od smrti (Enter the Void) i na kraju, raskošna galerija naših komšija koji kako znaju i umeju, kako vole i moraju - proživljavaju jedan julski dan 2010. godine (Life in a Day).
Dakle, ovo je selekcija života čiji će glavni efekat nastupiti tokom onih bistrih trenutaka između završetka filma i početka stvarnosti u koju se publika lagano vraća. To je dragoceni trenutak kinematografije – utisak publike posle projekcije, a pre početka nastavka stvarnosti, utisak koji će stvoriti sećanje i život učiniti lepšim, još lepšim, nalik filmskom, nalik životu iz snova.
