Plan projekta podrazumevao je da se odabere jedan dan tokom koga će zainteresovani snimati svoje priče, od ponoći jednog do ponoći drugog dana. Izabran je 24. jul kao dan posle Svetskog prvenstva u fudbalu, ali i kao subota, dan kada ljudi imaju više vremena. Ono što producenti nisu imali u vidu je da je tog dana mesec bio pun. Dobili su na stotine klipova punog meseca, snimljenih sa različitih tačaka na planeti.
Snimljeni materijal u trajanju od 4.500 sati pregledala je velika ekipa, među kojima je bilo mnogo studenata – volontera. Reditelj i producenti posvetili su se tome da tom obilju materijala daju neki oblik i uklope ga u koncept. Želeli su da dobiju iskrenost, različite priče, ali i ono što je univerzalno i zajedničko kako stanovnicima Čikaga, tako i stanovnicima Dakara.
„Uvek dajem publici nešto novo, nešto što pre nisu videli“, kaže Mekdonald, „i u tom procesu, naravno, i ja uvek doživim nešto novo“. „Život u danu“ bio je rizičan eksperiment, jer je lako mogao da ne uspe, ali se desilo upravo suprotno. „Ovo je divna prilika da se čuju glasovi običnih ljudi koji opisuju svet onako kako ga oni vide, pričajući nam o svojim strahovima i ljubavima. Od početka sam znao da će ovaj film reći nešto važno o tome ko smo kao ljudi i šta cenimo, ali nisam mogao ni da pretpostavim koliko će biti osećajan i upečatljiv“.
Kompletno filmsko delo debitovalo je na ovogodišnjem Sandens (Sundance) festivalu, a premijera je uživo prikazana na YouTubeu. Muziku za film je napisao britanski kompozitor i producent Heri Gregson Vilijams (Harry Gregson-Williams) zajedno sa Metjuom Herbertom (Matthew Herbert). Uvodnu pesmu za film, koju je napisao Herbert, izvodi poznata britanska pevačica Eli Gulding (Ellie Goulding).
