15/07/2019 03:05

25 godina Sarajevo Film Festivala

Četvrte godine opsade, i jedanaeste posle Olimpijade, kraj Miljacke, podno Igmana i Trebevića, pošlo je hiljade gladnih duša u gradski kino – sve u inat topništvu pomahnitalog đenerala na brdima, u inat svetskoj tišini, strahu, bolesti, nemaštini, u inat umiranju - Sarajlije su se počele vraćati sebi, svojim životima, željnim slobode ponajviše.

Osnivač i direktor danas najvećeg Festivala na teritoriji bivše Jugoslavije - Mirsad Purivatra se priseća „da je interes bio velik i da su ljudi dolazili zbog filma, ali su dolazili i da se vide. Da vide ko je živ, ko je u Sarajevu, da pričaju priče…” baš kao pričom na priču koja ište da bude ispričana, podeljena s voljenim i plemenitim susedima, sa rajom.


U toku dvanaest dana festivala, od 27. oktobra do 5. novembra 1995. u Bosanskom kulturnom centru prikazano je 37 filmova iz 15 zemalja. Glavni program prikazan je na formatu 35 mm, a ostali programi na VHS-u. Festival je privukao 15.000 gledalaca, što je rezultiralo potpuno rasprodanim projekcijama. Press konferencije sa specijalnim gostima Festivala održavane su svaki dan u galeriji Obala art. Na ovom, prvom, festivalu nisu dodjeljivane nagrade.
(klix.ba)

Pozorišni i filmski reditelj Haris Pašović je prilikom obnavljanja pozorišnog i formiranja filmskog Festivala opsadne 1993. godine, ovako objasnio zašto će moto novog festivala biti “Beyond the End of the World”:
Govorim o filmskoj slici koja omogućuje mišljenje, ne o onoj koja ga razara. Slika nije važna. Važna je stvarnost iza slike. Jasnija slika ne znači nužno jasniji pogled na stvarnost iza slike. Zato me ne brine što će projekcije preko elektronskih mašina biti malo mutne, boje će biti bez sjaja, krajevi slike će biti malo zakrivljeni. Zvuk nije važan. Važne su tišine između zvukova. Ne brine me što će kvalitet zvuka biti ispod opštih standarda. Tišina je uvijek istina. Neutješni smo. Strašno je tužno poslije kraja svijeta.

A danas, četvrt veka posle „kraja Svijeta“, kada su onuda prodefilovale i najveće svetske zvezde, poput Susanne Sontag, Olivera Stonea i Angeline Jolie, svima je namah jasno da su upravo Sarajlije održale ovaj Festival kao svoj, onako za svoju raju i da dobre priče tu budu ispričane. „Festival je zaživeo onda kada su ga građani Sarajeva prihvatili, izašli u tople avgustovske večeri i pogledali filmove u gradu.“ – priseća se Miro Purivatra.


Ovogodišnji Festival biće održan pod pokroviteljstvom UNESCO, te u pismu Audrey Azoulay, generalna direktorka ove Organizacije navodi da Festival deli vrednosti UNESCO “kao događaj posvećen promociji dijaloga i tolerancije putem umetnosti. Uverena sam da će 25. Sarajevo Film Festival  svojim programima pridoneti dostupnosti filmske umetnosti širem krugu publike i osnaživanju mira u Južnoj Evropi.

Predstojećeg agusta ponudiće Festival posetiocima filmove u 16 različitih selekcija, od takmičarskih igranih, kratkih i dokumentarnih, do retrospektiva, Fokusa, Talents Sarajevo, filmova za decu, tinejdžere, kao i filmove u aktuelnim programima poput Suočavanje s prošlošću i Dan ljudskih prava.

Programi Campusa i CINELinka doprineli su da Sarajevo postane glavni centar filmske industrije Jugoistočne Evrope, mesto gde će nova prijateljstva trajati i oživljavati svežim idejama, svaralaštvom koje će ljudima pružati utehu, slobodu i nadu. Svake godine, Festival primi preko dve stotine prijava i samo sedamdeset pažljivo odabranih aplikanata dobija priliku da učestvuje u sedmodnevnoj obuci koju vode istaknuti profesionalci u svetu filma. Osim što mladi filmski stvaraoci dobijaju priliku za obuku od profesionalaca i za međusobno upoznavanje, program ih informiše o aktuelnim trendovima i pitanjima u industriji te ih upoznaje sa međunarodnom filmskom zajednicom.


Ove godine nagradu za posvećenost filmskoj umetnosti Festival će dodeliti poljskom reditelju Pawelu Pawlikovskom (Ida, Hladni rat), a glavnim žirijem takmičarskog programa predsedavaće švedski autor Ruben Östlund (Force majeure, The Square). Pored njega u žiriju će biti i Bero Beyer, direktor Festivala u Rotterdamu, Funa Maduka iz Netflixa, makedonska reditelja Teona Strugar Mitevska (Bog postoji, ime joj je Petrunija) i mlada beogradska glumica Jovana Stojiljković (Klip, Panama, Grad, Šavovi).

Najbolji filmovi i filmski stvaraoci – i ove godine odneće nagrade veoma simboličnog naziva - Srce Sarajeva. Zahvaljujući se publici na sarajevskom Metalcu, prilikom uručivanja nagrade za životno delo, legendarni Robert de Niro je rekao da će ceniti i čuvati ovu nagradu jer nema drugog grada na svetu koji pokazuje svoje srce i hrabrost uprkos tragediji.

Da ga vole i da mu se vrate,
tragajući za pitanjem iz jedne stare pesme:
Jel’ Sarajevo gdje je nekad bilo.

Petar Protić