Pobednik festivala u Berlinu film "Cezar"

izvor: B92

„Zlatni medved” 62. Berlinskog filmskog festivala pripao je italijanskoj doku-drami „Cezar mora da umre” (Cesare deve morire) u režiji Vitorija (Vittorio, 82) i Paola (80) Tavijanija (Taviani). Veterani italijanske kinematografije snimili su potresnu priču o zatvorenicima koji spremaju Šekspirov komad. Dileri drogom, mafijaš i ubica angažovani su za uloge Cezara, Brutusa, Kasija i drugih. Crno-beli film snimljen je u zatvoru Rebibija u predgrađu Rima, u jednom od krila sa najjačim obezbeđenjem.


Unoseći se u likove starorimskih junaka zatvorenici, barem na kratko, mentalno uspevaju da pobegnu van granica svojih ćelija. A Šeksiprova tematika moći, korupcije, ubistva i osvete u „Juliju Cezaru” prirodno je bila bliska „glumcima” koji izdržavaju kazne od 14 godina zatvora do doživotne robije. „Tek kada sam otkrio umetnost, ova ćelija je za mene postala istinski zatvor”, kazao je Kozimo Rega, zatvorenik koji je tumačio Kasija. „Nadam se da će neko, kad se vrati kući iz bioskopa nakon što je odgledao 'Cezar mora da umre' pomisliti da čak i zatvorenik, nad čijom glavom visi užasna kazna, jeste i ostaje čovek. I to zahvaljujući uzvišenim Šekspirovim rečima”, kazao je Vitorio Tavijani po preuzimanju nagrade.

„Srebrni medved” za režiju dodeljen je favoritu kritike, Kristijanu Pecoldu (Christian Petzold) za film „Barbara” o doktorki iz Istočne Nemačke koja je, po kazni, poslata u neku zabit jer je želela da se preseli u zapadni deo zemlje.

Velika nagrada žirija (Grand Prix) uručena je mađarskom autoru Bensu Fligaufu (Bence Fliegauf). On se u filmu „Samo vetar” (Csak a szél) bavio ubistvom Roma u Mađarskoj, kojima je i posvetio nagradu. „Sreo sam toliko divnih ljudi tokom snimanja filma i želeo bih da im ovom prilikom pružim još veću podršku. Nadam se da će publicitet oko ove nagrade doprineti fokusiranju pažnje javnosti na njihov problem”.

Četrnaestogodišnja debitantkinja Rejčel Muanza (Rachel Mwanza) iz Konga nagrađena je za najbolju glumicu, zahvaljujući ulozi deteta vojnika u „Ratnoj veštici” (Rebelle) kanadskog reditelja Kima Ngujena (Nguyen). 

Film „Kraljevska afera” (En kongelig affære), zasnovan na istintom skandalu sa danskog dvora iz 18. veka, osvojio je dve nagrade - za najboljeg glumca, dodeljenu Mikelu Bou Folsgardu (Mikkel Boe Følsgaard) koji je tumačio poremećenog kralja i za najbolji scenario na kome su deset gpdina radili Nikolaj Arsel i Rasmus Hajsterberg (Heisterberg).

Još jedan favorit kritike, „Tabu” portugalskog reditelja Migela Gomeša (Miguel Gomes), dobio je nagradu Alfred Bauer za inovaciju. „Pomalo sam zbunjen zbog nagrade za inovaciju, jer mi je namera bila da snimim staromodni film. Mora da je moja greška", našalio se Gomeš. Film je snimljen u crno-beloj tehnici i prati dve povezane priče udaljene 50 godina - jedna se dešava u savremenom Lisabonu a druga u neimenovanoj afričkoj koloniji.

Nemački kamerman Luc Rajtemajer (Lutz Reitemeier) dobio je „Srebrnog medveda” za umetnički doprinos kao direktor fotografije u epskoj kineskoj drami „Poljana belog jelena” (Bai lu yuan) kineskog reditelja Vanga Kvan'ana (Wang Quan'an).

Prema rečima predsednika žirija, britanskog reditelja Majka Lija, na 62. Berlinalu bilo je „toliko mnogo dobrih filmova i tako malo nagrada, da nisu svi mogli da se nađu na listi dobitnika”. Osim laureata, jedan film je ostavio na članove žirija toliko snažan utisak da su morali da mu daju posebnu nagradu, što inače nije uobičajeno. Reč je o ostvarenju „Sestra” (L'enfant d'en haut) švajcarske rediteljke Ursule Majer (Meier), „dramatičnoj i poetičnoj priči o divnom odnosu brata i sestre koji žive u siromaštvu u sred luksuznog skijališta”.