Sinoć su karte bile rasprodate. Puna sala, svi sede i sa punom pažnjom gledaju. Posle svakog filma aplauz. Tihi komentari, uzdasi ili smeh.
Počeli smo sa dokumentarnim filmom Dedina bašta Ognjena Isailovića. Reditelj koji je počeo da snima film o radio-amateru iz Nemačke, ali nakon što shvata da ga radio-amater podseća na njegovog dedu, film menja svoju formu i dobija novi tok radnje. Zatim priča o ljubavi, o iskrenosti, o autodestrukciji, povređivanju i oslobađanju, film Kratka je noć Isidore Veselinović, film koji evocira i stvara emocije. Onda je usledio brazilski film Dupe daire, film koji kroz prikaz velikog broja zadnjica i ritmičnog udaranja o njih, razbija granice između različitih polova i rasa. Zatim I, kako si deda, šta se radi Gorana Nikolića, portret dede bez dijaloga, dede za koga se svi vežemo tokom trajanja filma, dede koji je došao kao odgovor na prvi film sinoć Ognjena Isailovića. Onda opet priča o parovima. film Ivana Bakrača Koža će nam postati siva. Različiti parovi, a priča jedna, univerzalna. Priča o strahu od vezivanja i odbacivanja, večitom plesu misli koji se odvija u našim glavama. I na kraju Bojana Knežević kroz film Beograd život ili smrt predstavlja kultnu ličnost iz Beograda, Zipa Yoma, koja u svojoj večitoj borbi sa vetrenjačama, traži i ne odustaje od onog Beograda koji ona voli i u koji veruje.
Nakon projekcije pred publiku su izašli autori – Ognjen Isailović, Isidora Veselinović, Carlo Sampietro, Ivan Bakrač i Bojana Knežević. Razgovarali smo o njihovim filmovima, o tome koliko se film menja od početka ideje do trenutka kada se projektuje na platnu. Pričali smo o o tome koliko je lako ili teško reditelju da priča o nečemu za šta je vezan. Puno aplauza, lepa atmosfera, puna sala i autori. Zadovoljstvo.
U nestandardnom terminu, pola sata pre ponoći, u okviru naše selekcije, van konkurencije bio je prikazan i film Rekonstrukcije, Deana Radovanovića, člana žirija. Film o filmu. Film o stvaranju filma. Film o nestvaranju filma. Film koji pomera publiku. Film u kom se publika pita šta gleda. Film u kom se autor pita šta stvara. Film koji prestaje da bude film dok ga gledamo, a postaje film kada je gotov. Kada ostane utisak.
Studenti novosadske akademije dočekali su Deana Radovanovića i u neformalnoj atmosferi, ispred Muzja savremene umetnosti, popričali o filmu, ali i o tome koliko se razlikuje pristup studentskom filmu na Novosadskoj akademiji i Fakultetu dramskih umetnosti.
Večeras nastavljamo ponovo, u 18:30. Gledamo filmove. Mislimo i osećamo. Sa nama će večeras biti i autori dva filma - Mamci i udice, i Kako sam prestala da pijem i postala majka koji će biti premijerno prikazan. Takođe, očekuju nas i dve međunarodne premijere – indijski film Ulični psi i hrvatski film Mrzim te. Domaću premijeru imaće nemački film Studije o histeriji. Dođite!
