Koje su bile poteškoće lokacije koju su odabrali, šta se sve u muzeju događa, gde su do sada sve učestvovali i odakle ideja za baš ovom lokacijom u Kineskoj četvrti, samo su neka od pitanja na koja nam je odgovorio kreativni tim M.F.A.M-a.
„I ranije su mnogi razrađivali i doticali se ovog dela grada, ali nije bilo razumevanja od strane grada za to. Uglavnom su to radili ljudi bez struke. Prvi put se posle Manuala iz teoretisanja krenulo u praktično, a ono što je Kinesku četvrt utemeljilo kao kulturni distrikt je bila izložba In Situ koju je Muzej savremene umetnosti organizovao sa Manual muzejom zaboravljenih umetnosti. Izložba je bila vrlo visoko ocenjena, a onda su usledile i druge izložbe, manifestacije, koncerti, koje smo pravili što sami, što u saradnji sa MSUV, Studentskim kulturnim centrom, Fakultetom tehničkih nauka... Jedinstvenost M.F.A.M-a je u njegovom fundusu i otvorenosti ka postavkama savremenih izložbi koje su se do sada desile. Kao i u saradnji sa Muzejom savremne umetnosti Vojvodine i Univerzitetom u Novom Sadu. Izložbe kao što su Aspekti savremene skulpture u Vojvodini, pomenuta izložba In situ, Noć muzeja, Prostor za novi dijalog i mnoge druge, govore i o razumevanju i aktivnostima savremene umetničke scene“.
U Manual muzeju zaboravljenih umetnosti navode da je muzej nastajao bezmalo tri decenije i ističu da je plod pasioniranog sakupljačkog rada.
„Estetsku okosnicu gotovo svih predmeta sakupljenih u muzeju čini istorijski zahvat između Prvog i Drugog svetskog rata. Naše muzeološko razmatranje je karakteristično i tiče se domena industrijske arheologije, u našoj zemlji manje poznate oblasti, a koja je u svetu uveliko uznapredovala, tako da je nekako logično usledila želja i ideja da Manual Forgotten Arts Museum bude smešten u Kineskoj četvrti, u halama nekadašnje fabrike Petar Drapšin, koja je sada deo industijskog nasleđa“.
Po mnogo čemu drugačiji, ovaj prostor za njegovu porodicu nije bio ništa drugačiji od ideje sa kojom je osmišljen.
„Recidiv industrije, zadire u industrijsku arheologiju po evropskim standardima i merilima, bez obzira na to što je kompleks iz šezdesetih godina. Prednost ovog prostora, što ga čini jako dobrim, možemo da pripišemo gabaritu, izuzetno velikom kapacitetu, jer može da posluži za monumente. Koliko znamo, trenutno ni jedan od postojećih projektovanih kompleksa, ustanova u Vojvodini i Srbiji nema ni slicne kapacitete. Muzej, dakako, ne odiše klasičnom muzejskom atmosferom, već je, kako mu i ime kaže, zaokupljen onim što je već poprilično zaboravljeno, a mnogi od eksponata verovatno se više nigde na svetu ne mogu pronaći. Šivaće i pisaće mašine, knjige, filmovi, stolice iz staničnih čekaonica, oldtajmeri, točilice za pivo s početka minulog veka, fliper iz četrdesete godine prošlog veka, bioskopski projektori, čamci, vitrine, stara ogledala, plakati, razglednice, koferi, table sa natpisima ulica, berberski, šnajderski, češljarski pribor, kafanske gajbe, ambalaža... Više je nego dovoljno predmeta za čitavih dvadesetak tematskih postavki, odnosno, za vernu rekonstrukciju čitavog jednog vojvođanskog grada s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, čemu pomenuti prostor u kom je smeštena naša zbirka svojim kapacitetima odgovara“.
Na budućim planovima se konstantno radi i oni se stalno razvijaju i nadograđuju. O ono što je sigurno je da je buducnoćt Manuala nerazdvojiva od M.F.A.M-a i da će biti na ovom ili nekom drugom mestu.
„Manual i M.F.A.M. se moraju posmatrati kao neodvojiva celina. Ogranak Manuala koji se bavi zaštitom starih i umetničkih zanata dva puta je sertifikovan od strane Ministarstva kulture još davne 1995. godine, a zatim i 2012. od Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Igra označavanja, sa jedne strane od Manuala do M.F.A.M-a mora se čitati na isti način kao i umetničko delo, odnosno, celokupno nasleđe predmeta svakodnevne upotrebe iz zbirke muzeja, naseljava se u društvo kao relacioni predmet. M.F.A.M. je sada važan aspekt kreativne industrije koji ima svoj proizvod i koji svoju kreativnost, veštinu i talenat stavlja u službu konceptualnog i praktičnog spajanja kreativnih umetnosti sa kulturnim industrijama uz uvažavanje novih medijskih tehnologija. Ovaj koncept pod radnim nazivom Manual kulturni distrikt smo predstavili više puta gradskim vlastima i urbanistima, a u saradnji sa FTN-om, departmanom za arhitekturu urađeno je više od petnaest predloga projekta za Manual kulturni distrikt, koji objedinjuje našu radionicu za izradu predmeta od kože kao generatora celog projekta, fundus M.F.A.M-a, galerije, ugostiteljske objekte, kulturne centre... Ideja oko uređenja enterijera, s druge strane, tek postoji. Objekat je netaknut (osim tehničkih intervencija da se zaštiti krov od propadanja), pod prethodnom je zaštitom. Projekti postoje i trebalo bi da ljudi iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture (s obzirom na to da su objekti pod zaštitom), urbanisti i arhitekte pomire struku i idu u susret 21.veku, ka onome što je atraktivno. M.F.A.M. sa jedne strane čuva ideje prošlih vremena Evrope u Novom Sadu i time pokazuje koliko je grad imao evropski koncept i koliko tome i dalje treba da teži u svom kulturnom i urbanom razvoju. Važno je istaći da menadžment tim u svom razvoju kompanije teži razvojnim procesima koji podrazumevaju razvoj stalne postavke muzeja, a u cilju intenzivnijeg promovisanja celokupnog rada Manual produkcije“.
U kreativnom timu M.F.A.M-a ističu i da, kao i svaka druga, ova lokacija ima svojih prednosti i mana.
„Poteškoće su neslaganje struke oko budućnosti prostora. Kao i svuda, za interesantne lokacije postoji veliki pritisak investitora, kako bi se napravili tržni centri i slični objekti. Depresija na kojoj se taj prostor nalazi, reklo bi se da su razne interesne grupe struke za to da se taj prostor već sruši, ali to je čini nam se posao lobranja za određene sfere“.
U M.F.A.M-u vrlo rado ističu da su imali čast i zadovoljstvo da ugoste veliki broj predstavnika diplomatskog kora iz celog sveta, umetnike i kulturne poslanike, studente novosadskog i beogradskog Univerziteta, kolektiv Muzeja istorije Jugoslavije, kao i drugih muzeja iz Srbije i inostranstva, urbaniste iz Austrije, Holandije, Nemačke...
Kada stignete na ovogodišnji Cinema city, Manual muzej zaboravljenih umetnosti je nešto što se mora doživeti. Nešto potpuno posebno, nešto što ćete poneti kao razglednicu iz Kineske četvrti.
