Film MISHEN ili TARGET scenariste i reditelja Alexandera Zeldovicha, prikazan u okviru selekcije Panorama, imao je svoju svetsku premijeru u Kinu INTERNATIONAL, u istočnom delu grada, u prisustvu vrlo nervoznog reditelja i glumaca. Na početku je futuristička vizija Moskve 2020. godine ličila na mlađeg brata Solarisa ili Stalkera velikog Andreja Tarkovskog, ali je već nakon četvrtine filma bilo jasno da je mali bata dosadan, jer je glup, slinav, a briše nos rukavom i nadasve bezobrazan. U prevodu na jezik filmske kritike to bi znacilo da je MISHEN dramaturški nesređen i neopredeljen, takođe predvidljiv, ali u animacijama i retuširanjima glavnog grada Rusije koja se spojila sa Kinom i proširila do Atlantika na Zapadu, pokazuje se namera da očara ili oduševi mase. Ipak, ostaje velika zamerka i za odugovlačenje sa pričom, kada već svima postaje jasno da bogataši koji su nameravali da večno ostanu mladi, ustvari svojim unutrašnjim porivima teže nekakvom samouništenju. Pih, nista novo, to ionako svi znamo, pa makar bila i 2222. godina. Da, da ne zaboravim jos jedan interesantan detalj, aplauz na kraju filma bio je tako mlak i tih, da je sam autor osetio da njegov film baš i neće daleko dogurati, iako je priznao da je potrošio četiri godine života da bi ga napravio.
HOUSEHOLD X japanskog reditelja Yoshida Kokija realistična je priča o krizi jedne porodice, ispričana na vrlo jasan i precizan način. Naime, otac je u poslovnoj krizi, sin radi teške fizičke poslove, a majka, domaćica pokušava da načini sklad i mir u pustom domu. Onda kada uradi nešto na svoju ruku, sve pojedinačne krize stapaju se u jednu, kulminiraju nestankom, potragom i preispitivanjem, ali ostavljajući likove hladnim i nedostupnim, sto opet daje publici mogućnost da se posveti svojoj krizi, ako je ima, odnosno svojim odlukama koje iznova ostaju nerešene ili neostvarene.
