15/02/2011 11:04

Filmski utisci iz Berlina – deo drugi

Petar Protić

Atmosfera u Berlinu je zadivljujuća, a svakako ohrabrujuća da bioskopi imaju perspektivu, barem ovde, u Berlinu. Sve bioskopske sale su ispunjene, a njihov kapacitet je od 500 do čak 2000 mesta koliko prima Fridrichstadtpalast ili Berlinale Palast, centralne lokacije za filmove iz takmičarskog programa i Panorame.


Dugački redovi za karte, mnoštvo novinara i filmskih profesionalaca iz celog Sveta, organizovane posete, na primer klinci koji sa školom dolaze da pogledaju filmove u selekciji Generation, samo su detalji koji užurban Berlin pretvaraju u prestonicu moderne svetske kinematografije tokom deset dana februara.

To samo još više pojačava kosmopolitsku atmosferu grada i njegovu otvorenost prema svima. Jedino filmske zvezde, zaštićene policijom i obezbeđenjem, defiluju crvenim tepisima, po tradiciji, svi ostali pohode i tragaju za čudima predivne, jedinstvene sedme umetnosti.

A od filmova do sada prikazanih na Berlinalu, selektor festivala Cinema City, Petar Protić, ovaj put je izdvojio:

BULLHEAD

Reditelj i scenarista Michaël R. Roskam pokušao je da načini evropski triler vrlo aktuelne tematike (ubrizgavanje steroida životinjama, ali i ljudima), koji će parirati američkim i azijskim žanrovski srodnim ostvarenjima, a u tome je samo delimično uspeo. Posebno zanimljivo je što publici predstavlja malo poznatu jezičku barijeru između Flamanaca i Francuza, koja prerasta u ozbiljan obračun, koji kulminira u noir maniru.

THE MOUNTAIN

U norveškoj drami reditelja Olea Giævera, dve žene (odlična gluma Ellen Dorrit Petersen, Marte Magnusdotter Solem), lezbejski par, suočavaju se sa ozbiljnim iskušenjima i teškom istinom iz bliske prošlosti, uvodeći u svoju intimnu priču i planinu po kojoj planinare.

Zanimljiva dramaturška postavka i minimalizam ovog filma nisu dovoljni da on postane značajniji, jer do razrešenja publika stiže predvidljivim tokom, lišena dublje analize emocija ova dva karaktera.

VAMPIRE

Japanski scenarista i reditelj Iwai Shunji snimio je u američkoj produkciji film koji priča o profesoru biologije koji pije krv svojih učenica i brine o nepokretnoj majci. Mučna atmosfera, razbijena olinjalim trikovima nije dovoljna da zaintrigira, pa samim tim ne poseduje potrebnu originalnost, a neka rešenja filmskih situacija su sasvim ishabana i providna. Jednom rečju, od početka mi je pokazivao na izlazna vrata bioskopske sale, ali sam ja odolevao očekujući da ovaj HD poduhvat ponudi neku pozivitnu poruku ili zaključak. Međutim, ništa...

TOMORROW WILL BE BETTER

Neverovatno je, pomalo i zastrašujuće, ali istinito kada stotinak klinaca zajedno sa vama odgleda film o dečacima, beskućnicima koji lutaju po surovoj i prostranoj zemlji, a nad kojom lete ždralovi, a u šali je totalni tajac, puna dva sata. To je priča surova i realna, stvarna, nepretenciozna o tri dečaka koji pokušavaju da pronađu lepši život, negde, na kraju duge pruge. Nakon projekcije, publici se poklone maleni glumci i rediteljka Dorota Kedzierzawska, a klinci se stušte oko mikrofona da postavljaju pitanja ... "Da li je Petja zapravo pušio?!" ... "Kako je naučio da pokazuje srednji prst..." i sve tako.

Ipak, ono sto je najvažnije, i meni i njima, film se svideo, jer verujemo da svako ko hoće od negde da se vrati kao kralj, taj će se kao kralj tamo i vratiti.