Film za preporuku: "Otmica Mišela Uelbeka"

Od eksperimentalnog filma (Les Enfants volants, La vie crevée) do filmskog noar triptiha (Une affaire privée, Cette femme-là, La clef), od komedije (Le Poulpe, Holiday) do političkog filma (L’affaire Gordji), drame (Faut pas rire du bonheur, la Reine des connes), Gijom Niklo istražuje različite žanrove i plete složene ali nerazdvojne veze između svojih filmova.



Na ovogodišnjem Berlinalu, upravo Nikloovo ostvarenje "Otmica Mišela Uelbeka" bilo je jedna od sjajnih zvezda filmskog programa. Već kod žanrovske odrednice filma, ulazimo u dilemu: film nije dokumentarni, iako sam Mišel Uelbek igra glavnu ulogu, a ne može se reći ni da je igrani. Uelbek tumači sebe kao izuzetno napornu pričalicu, sa kojom ni otmičari nisu mogli da ostanu duže od par dana.


Reč je o dokumentarnoj drami koja se temelji na incidentu iz 2011, kad je slavni pisac, dobitnik prestižne nagrade Gonkur, na nekoliko dana nestao, a zatim se pojavio i tvrdio da je bio otet, pa pušten. Počele su medijske spekulacije, oteli su ga vanzemaljci, Al Kaida, pobegao je od slave?!

Reditelj nam nudi svoju verziju istine, a lepoti stvari doprinosi činjenica da je u razrešenje šale-misterije uključio samog Uelbeka. Niklo je ekranizovao pomenute događaje tako što otmičare glume glumci, dok Uelbek glumi samog sebe u poprilično vudialenovskom maniru. Ovo je još jedan od filmova selekcije 360° koji ne treba propustiti.

---