05/03/2019 05:27

Creative City: Gugenhajm Bilbao, 20 godina kasnije

Kako je muzej promenio ceo grad i zašto "Gugenhajm efekat" ne može da se reprodukuje

Gugenhajm je otvorio muzej na severu Španije u Bilbau pre više od 20 godina, pretvarajući umirući industrijski grad u kulturnu metropolu. Zgrada muzeja, koju je projektovao čuveni arhitekta Frenk Geri, sada je obeležje grada i "Gugenhajm efekat", odnosno "Bilbao efekat" postali su nove fraze poslednjih godina.

U protekle 22 godine, koliko dugo arhitektonsko čudo stoji na obali reke Nervion u Bilbau, desilo se neočekivano: muzej je promenio lice grada za koji se verovalo da je izgubljen.


Naime, Bilbao je do 1970. bio veoma važna industrijska luka na severu Španije. Međutim, industrije se nisu brzo adaptirale promenljivim tehnološkim standardima. Zastarela brodogradilišta i fabrike morale su da se zatvore. Zgrade fabrika i železara bile su napuštene. Mnogi radnici i njihove porodice napustile su grad, a oni koji su ostali nisu imali posao ili perspektivu za budućnost. Uz to, Bilbao je bio i uporište baskijske separatističke organizacije ETA koja je bila odgovorna za više terorističkih napada.

U tom okruženju zaljubljenici u umetnost bili su retkost u gradu, tako da, kad su otkriveni planovi da će se baš u Bilbau graditi amibiciozan kulturni projekat, mnogima je to zvučalo kao loša šala.

Jak otpor

Do projekta je došlo tako što je Američka Gugenhajm Fondacija tražila lokaciju za svoj evropski muzej, a grad Bilbao je pokazao najveći interes za projekat. Dogovr je bio jednastavan – Baskija treba da obezbedi prostor i finansiranje, a Gugenhajm Fondacija će ispuniti muzej sadržajem iz svojih prestižnih kolekcija i baviće se menadžmentom.

Mnogi u Bilbau su bili protiv projekta – nisu shvatali zašto grad ulaže milione u muzej, a ne u modernizaciju fabrika kako bi pomogao lokalnom stanovništvu.

Ekscentrični arhitekti

Skeptici su bili veoma iznenađeni kad su videli transformaciju svog grada u roku od samo četiri godine. Čitav predeo uz reku Nervion promenjen je iz zapuštenog brodogradilišta u zelene površine i šetališta. Usred svega toga, izgrađen je ogroman okvir od zakrivljenog čelika!

To nije bio prvi put da je kanadsko-američki arhitekta Frenk Geri izazvao senzaciju svojim nekonvencionalnih stilom. Njegov dekonstruktivistički pristup značio je da uglovi i ravne linije izgleda da ne postoje, a menjaju ih talasi, lukovi i krivine.

U zavisnosti od toga gde stojite, zgrada može da liči na artičoku, brod ili čak i bezglavu ribu! Tu i tamo staklo prekriva fasadu, dok se srebrni titanijum predivno uklapa u svetao španski krečnjak u okolini.

Zgrada izgleda da nema početak i kraj, ali najviša soba ima 50 metara i najveća je 130 metara dugačka i 30 metara široka galerija, što ostavlja prostor za džinovske skulpture. Sve je okupano svetlom i čini se prozračnim – unutrašnjost zgrade je kao lavirint na tri nivoa sa malim vratima, galerijama, uglovima, nišama, prozorima i svetlarnicima. Ipak, iako je unutrašnjost zgrade isto uzbudljiva kao i spoljašnjost, galerijski prostor ne krade "šou" od umetničkih dela.


Uspeh iznad očekivanja

Gugenhajmov muzej u Bilbau otvoren je u oktobru 1997. i ljubitelji arhitekture i umetnosti pohrlili su da ga vide. Procena je bila da će muzej privući pola miliona posetilaca godišnje, ali to je preraslo u čitav milion! Od 1997. oko 200 izložbi predstavilo je velike zvezde umetnosti iz poslednje četiri decenije, uključujući Endija Vorhola, Iv Klajna, Roberta Raušenberga, Gerharda Rihtera i Džefa Konsa, kao i mnoge druge. Jedan odeljak muzeja posvećen je španskim i baskijskim umetnicima.

Međutim, u to vreme u Bilbau nije izgrađen samo muzej – svetski poznati arhitekti izgradili su i fudbalski stadion, pešački most, univerzitetske zgrade, aerodrom, pa čak i celu metro liniju i još mnogo toga.

Pratili su ih hoteli, restorani, kafići, odnosno uslužna delatnost.


Slavljen "Gugenhajm efekat"

Sve zajedno, više od 20 miliona posetilaca doprineli su tome da Bilbao dobije novi život. "Gugenhajm efekat" ili često nazivan i "Bilbao efekat" postao je simbol toga da umetnost i kultura moga da podstaknu ekonomiju regiona.

Tokom vremena, mnogi su se pitali da li je "Gugenhajm efekat" stvaran i može li se ponoviti. Da li je Bilbao jedinstvena kombinacija projekta u pravo vreme i na pravom mestu – sjajan arhitekta i odvažan muzej u kombinaciji sa neobično dalekovidnom vlašću spremnom da investira?

Mnogi su pokušali da ponove taj efekat, ali bezuspešno. Mnogo muzeja nastalo je tokom proteklih 30 godina, ali nijedan nije dostigao internacionalno priznanje poput onog u Bilbau. A neki su čak prouzrokovali i probleme – jedan od tih je valensijski “Grad umetnosti i nauke” koji je ozbiljno premašio svoj budžet i to i dalje ima posledice na regionalni budžet.

Čak i sam Gugenhajm nije uspeo da ponovi taj model – grane tog muzeja u Berlinu i Las Vegasu zatvorene su, ambiciozni planovi za Helsinki odbačeni su nedavno, a studije izvodljivost u gradovima od Tajvana do Gvadalahare pokazali su neuspeh.

Kulturni konsultat Adrian Elis smatra da je Bilbao raritet. Lokalne vlasti nisu pretpostavljale da će sam muzej transformisati grad, već su ulagali i u nove biznis i trening sheme, novi sistem tramvaja, metro linija, aerodrom i glavne gradske zgrade, maloprodaju i kulturne centre.

Danas, sa rastom nacionalizma i političkom nestabilnošću, to je možda podvig koji je teško ponoviti. Vlade su sve manje stabilne i nisu dugoročne niti u pogledu držanja vlasti, niti strategija, dok se skupe kulturne zgrade teško mogu prodati regionalnom stanovništvu koje nema novca. Može se desiti da će Bilbao postati spomenik progresivne i međunarodne energije koja je obeležila devedesete - i sada tako brzo nestaje.

Izvori: dw.com i artnet.com

Newsletter.