05/03/2019 05:27
Creative City: Gugenhajm Bilbao, 20 godina kasnije
Kako je muzej promenio ceo grad i zašto "Gugenhajm efekat" ne može da se reprodukuje
Gugenhajm je otvorio
muzej na severu Španije u Bilbau pre više od 20 godina,
pretvarajući umirući industrijski grad u kulturnu metropolu. Zgrada
muzeja, koju je projektovao čuveni arhitekta Frenk Geri, sada je
obeležje grada i "Gugenhajm efekat", odnosno "Bilbao efekat" postali su nove fraze
poslednjih godina.
U protekle 22
godine, koliko dugo arhitektonsko čudo stoji na obali reke Nervion u
Bilbau, desilo se neočekivano: muzej je promenio lice grada za koji
se verovalo da je izgubljen.
Naime, Bilbao je do
1970. bio veoma važna industrijska luka na severu Španije. Međutim,
industrije se nisu brzo adaptirale promenljivim tehnološkim
standardima. Zastarela brodogradilišta i fabrike morale su da se
zatvore. Zgrade fabrika i železara bile su napuštene. Mnogi radnici
i njihove porodice napustile su grad, a oni koji su ostali nisu imali
posao ili perspektivu za budućnost. Uz to, Bilbao je bio i uporište
baskijske separatističke organizacije ETA koja je bila odgovorna za
više terorističkih napada.
U tom okruženju
zaljubljenici u umetnost bili su retkost u gradu, tako da, kad su
otkriveni planovi da će se baš u Bilbau graditi amibiciozan
kulturni projekat, mnogima je to zvučalo kao loša šala.
Jak otpor
Do projekta je došlo tako što je Američka Gugenhajm Fondacija
tražila lokaciju za svoj evropski muzej, a grad Bilbao je pokazao
najveći interes za projekat. Dogovr je bio jednastavan – Baskija
treba da obezbedi prostor i finansiranje, a Gugenhajm Fondacija će
ispuniti muzej sadržajem iz svojih prestižnih kolekcija i baviće
se menadžmentom.
Mnogi u Bilbau su bili protiv projekta – nisu shvatali zašto
grad ulaže milione u muzej, a ne u modernizaciju fabrika kako bi
pomogao lokalnom stanovništvu.
Ekscentrični arhitekti
Skeptici su bili veoma iznenađeni kad su videli transformaciju
svog grada u roku od samo četiri godine. Čitav predeo uz reku
Nervion promenjen je iz zapuštenog brodogradilišta u zelene
površine i šetališta. Usred svega toga, izgrađen je ogroman okvir
od zakrivljenog čelika!
To nije bio prvi put da je kanadsko-američki arhitekta Frenk Geri
izazvao senzaciju svojim nekonvencionalnih stilom. Njegov
dekonstruktivistički pristup značio je da uglovi i ravne linije
izgleda da ne postoje, a menjaju ih talasi, lukovi i krivine.
U zavisnosti od toga gde stojite, zgrada može da liči na
artičoku, brod ili čak i bezglavu ribu! Tu i tamo staklo prekriva
fasadu, dok se srebrni titanijum predivno uklapa u svetao španski
krečnjak u okolini.
Zgrada izgleda da nema početak i kraj, ali najviša soba ima 50
metara i najveća je 130 metara dugačka i 30 metara široka
galerija, što ostavlja prostor za džinovske skulpture. Sve je
okupano svetlom i čini se prozračnim – unutrašnjost zgrade je
kao lavirint na tri nivoa sa malim vratima, galerijama, uglovima,
nišama, prozorima i svetlarnicima. Ipak, iako je unutrašnjost
zgrade isto uzbudljiva kao i spoljašnjost, galerijski prostor ne
krade "šou" od umetničkih dela.
Uspeh iznad očekivanja
Gugenhajmov muzej u
Bilbau otvoren je u oktobru 1997. i ljubitelji arhitekture i
umetnosti pohrlili su da ga vide. Procena je bila da će muzej
privući pola miliona posetilaca godišnje, ali to je preraslo u
čitav milion! Od 1997. oko 200 izložbi predstavilo je velike zvezde
umetnosti iz poslednje četiri decenije, uključujući Endija
Vorhola, Iv Klajna, Roberta Raušenberga, Gerharda Rihtera i Džefa
Konsa, kao i mnoge druge. Jedan odeljak muzeja posvećen je španskim
i baskijskim umetnicima.
Međutim, u to vreme u
Bilbau nije izgrađen samo muzej – svetski poznati arhitekti
izgradili su i fudbalski stadion, pešački
most,
univerzitetske
zgrade, aerodrom,
pa čak i celu metro liniju i još mnogo toga.
Pratili su ih hoteli, restorani, kafići, odnosno uslužna
delatnost.
Slavljen "Gugenhajm efekat"
Sve zajedno, više od 20 miliona
posetilaca doprineli su tome da Bilbao dobije novi život. "Gugenhajm
efekat" ili često nazivan i "Bilbao efekat" postao je simbol
toga da umetnost i kultura moga da podstaknu ekonomiju regiona.
Tokom vremena, mnogi su
se pitali da li je "Gugenhajm efekat" stvaran i može li se
ponoviti. Da li je Bilbao jedinstvena kombinacija projekta u pravo
vreme i na pravom mestu – sjajan arhitekta i odvažan muzej u
kombinaciji sa neobično dalekovidnom
vlašću spremnom da investira?
Mnogi su pokušali
da ponove taj efekat, ali bezuspešno. Mnogo
muzeja nastalo je tokom proteklih 30 godina, ali nijedan nije
dostigao internacionalno priznanje poput onog u Bilbau. A neki su čak
prouzrokovali i probleme – jedan od tih je valensijski “Grad
umetnosti i nauke” koji je ozbiljno premašio svoj budžet i to i
dalje ima posledice na regionalni budžet.
Čak i sam Gugenhajm
nije uspeo da ponovi taj model – grane tog muzeja u Berlinu i Las
Vegasu zatvorene su, ambiciozni planovi za Helsinki odbačeni su
nedavno, a studije izvodljivost u gradovima od Tajvana do Gvadalahare
pokazali su neuspeh.
Kulturni konsultat
Adrian Elis smatra da je Bilbao raritet. Lokalne vlasti nisu
pretpostavljale da će sam muzej transformisati grad, već su ulagali
i u nove biznis i trening sheme, novi sistem tramvaja, metro linija,
aerodrom i
glavne
gradske zgrade,
maloprodaju i kulturne centre.
Danas, sa rastom
nacionalizma i političkom nestabilnošću, to
je možda podvig koji je teško ponoviti. Vlade su sve
manje
stabilne i nisu
dugoročne niti
u pogledu držanja vlasti, niti strategija,
dok se skupe kulturne zgrade teško mogu prodati regionalnom
stanovništvu
koje nema novca. Može se desiti da će
Bilbao postati
spomenik progresivne i međunarodne energije koja je obeležila
devedesete - i sada tako brzo nestaje.
Izvori: dw.com i artnet.com